Danas je dve nedelje od 25. oktobra. To je jedan od onih datuma za koje ćemo, i posle niza godina, znati odgovor ako nas neko bude pitao – gde ste tog dana bili. Znaćemo i da smo od sredine septembra, kada smo saznali da će Studentska lista na glasačkim listićima biti pod brojem 3, pa sve do parlamentarnih izbora neumorno slušali i pevali “tri poljupca hoću ja“.
Međutim, možda je ovo trenutak da se prisetimo svih (ili bar većine) pesama koje su obeležile studentske i građanske proteste.
View this post on Instagram
■ Idem preko zemlje Srbije
Prošlog oktobra grupa studenata državnog univerziteta iz Novog Pazara krenula je pešice ka Novom Sadu, gde je 1. novembra obeležena godišnjica pada nadstrešnice. Bilo je to simbolično šesnaestodnevno pešačenje za šesnaest žrtava. Na tom putu su prolazili kroz mnoge gradove i mesta i svuda su im priređeni dirljivi dočeci.
Tih dana su društvene mreže bile preplavljene snimcima novopazarskih studenata koji pešačeći pevaju “Idem preko zemlje Srbije, ide srce gde mu milije, i da mi je to poslednje, doći ću do tebe“.
View this post on Instagram
■ Za milion godina
Završni predizborni skup Studentske liste, na Slaviji, počeo je pesmom “Za milion godina“, koja je bila jedna od himni protesta. Na pitanje kako je moguće da je pesma stara četrdeset godina tako dobro prihvaćena, novinar Petar Janjatović je odgovorio: „Optimizam tog teksta je adekvatan optimizmu koji studenti imaju“.
Pretpostavljam da znate, ali nije zgoreg ponoviti – reč je o pesmi koja je 1985. snimljena kao jugoslovenski odgovor na apel Boba Geldofa za pomoć gladnoj deci u Africi. Bend nazvan YU Rok Misija činili su najpoznatiji muzičari Jugoslavije – Bajaga, Željko Bebek, Aki Rahimovski, Marina Perazić, Slađana Milošević, Dado Topić,
Zdravko Čolić, Jura Stublić, Oliver Mandić…
View this post on Instagram
■ Pjevat ćemo što nam srce zna
Jedna od glavnih muzičkih tema studentskog protesta je pesma “Pjevat ćemo što nam srce zna“, koju je Amira Medunjanin objavila 2016.
Mnogi su zaplakali kada su, tokom čuvenih marševa, gledali studente iz Novog Pazara, zagrljene sa kolegama iz drugih delova Srbije, kako pevaju: „Pjevat ćemo šta nam srce zna, pjesme sa svih strana planina, čujte me ljubavi sam žedna, jer je pjesma jedna nama suđena“.
View this post on Instagram
Pesmu smo čuli i tokom završnog skupa Studentske liste na Slaviji.
View this post on Instagram
■ Vatra u mraku
Marko Louis i Marčelo su pesmu “Vatra u mraku“ objavili u decembru 2023, a posvetili su je deci koja su živote izgubila u OŠ Vladislav Ribnikar. Godinu dana kasnije, 23. decembra, dobila je novi prizvuk.
Posle “prve Slavije“ Stevan Filipović je uradio video sa kadrovima skupa koji prati upavo ta pesma. Veoma brzo je taj snimak postao viralan, a na bezbroj studentskih šetnji, skupova i blokada je odzvanjalo: „Ne želim da se plašim mraka, upali vatru, budi baklja, treba mi da znam da si tu…“
View this post on Instagram
■ Tri poljupca hoću ja
Da je neko svima nama, pre dve godine, rekao da ćemo danima, nedeljama, neumorno ponavljati refren “Tri poljupca hoću ja, neću jedan, neću dva“ rekli bismo mu – nisi normalan. Međutim, pevali smo od sveg srca i toga ćemo se uvek sećati sa osmehom.
Zanimljivo je da je i ova pesma objavljena 1985. godine, baš kao i to da Snežana Savić nije mogla da uživa u činjenici da pesma koju je ona snimila pre toliko godina odjekuje Srbijom, jer je njeno srce bilo za protivničku izbornu listu.
View this post on Instagram
■ Polje jagoda
Videvši atmosferu na studentskim skupovima i horsko pevanje, nekadašnja vlast je odlučila da pronađe “svoju pesmu“. Odabrala je “Ruzmarin“ Merime Njegomir, ne sluteći da će odgovor stići veoma brzo, u vidu stiha “zato ne volim kad miriše ruzmarin“.
Tako je dvadeset jednu godinu stari hit Dare Bubamare, “Polje jagoda“, dospeo u “pesme koje su obeležile studentske proteste“.
Kad smo već kod “Ruzmarina“, vredi zapamtiti i da su ćerke Merime Njegomir, Jelena i Milica, rekle – mi ćemo zaokružiti broj 3.
View this post on Instagram
■ Što ne može niko može 3
U zimu 1996/97 godinestudenti i građani su šetali beogradskim ulicama, s istom nadom i odlučnošću kao danas, a sa razglasa su se čuli stihovi “Izađi sa mnom među svet, ovo su dani visokog napona“. Bajaga je pesmu “Što ne može niko, možeš ti“ napisao baš za studentske proteste.
Ovog puta je malo falilo da protesti prođu bez njega ali, fudbalskim žargonom rečeno, na teren je istrčao u finišu meča i dao gol. 22, 23, i 24. oktobra je imao koncerte u Sava centru i na sva tri je stih “Što ne može niko možeš ti“ otpevao kao “Što ne može niko može 3“.
Plavom dvoranom su se prolomile ovacije, a snimci su iste večeri besomučno deljeni po društvenim mrežama.
View this post on Instagram
■ Hajde grade
Hajde grade svi uz naše mlade – prvo smo čuli od profesora saobraćajnog fakulteta Aleksandra Čupića, 18. oktobra, na predizbornom skupu u Surčinu.
View this post on Instagram
Četiri dana kasnije Zorja je otpevala ovu numeru, a video koji je tada postavila na svoj profil do sada ima više od pet i po miliona pregleda.
View this post on Instagram
Kad su studenti predložili Zorji da snimi ovu pesmu, istog trenutka je rekla – da. Građani su od profesora Čupića, koji je i budući poslanik, tražili da je otpeva i na završnom skupu na Slaviji i – zapevao je. Na melodiju stare i svima poznate pesme “Hajde Jano“ novi tekst je napisao Miroslav Paunović.
View this post on Instagram
■ Hajde priđi mi, ja brojim do tri
Kad je trojka postala čarobni broj, začula se i stara Severinina pesma “Bred Pit“, u kojoj postoji stih “hajde priđi mi, ja brojim do tri“. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti su ovu pesmu iskoristili za predizborni video.
View this post on Instagram
Ubrzo je, uz minimalnu promenu teksta, postao akteulan i Severinin hit “Dobro došao u klub“. Nova verzija je bila “Dobro došao u klub, sedi, udobno se smesti, studenti pobeđuju zar to nisu dobre vesti“. Još više od samih pesama pamtiće se Severinine reakcije i neumorno navijanje za studentsku priču od samog početka.
■ Lijte kiše
Kada je Marina Tucaković napisala “Lijte kiše, hladne vode, dragi ode, dragi ode“, a Zorica Marković otpevala 1988, niko nije mogao slutiti da će trideset osam godina kasnije dobiti političku konotaciju. I te kakvu!
Nova verzija je prvo počela da se peva na manjim skupovima, a onda je postala hit na dočeku studenata, neposredno pred završni predizborni skup. Koliko se
puta čula u izbornoj noći – ni AI ne bi mogao da izračuna.
View this post on Instagram
■ Freed from Desire
“Freed from Desire“, hit italijanske pevačice Gale, snimljen pre trideset godina, ušao je “u srca i uši” studenata na samom početku protesta. Prošle godine je, zbog tolike popularnosti ove pesme Gala bila gošća Exit festivala, s čije bine je poručila: “Srbijo, ustani za svoja prava. Pokaži svetu da narod ima moć. Pumpaj, bre!”
Prethodno je, u zajedničkoj objavi s Exitom, između ostalog napisala: “Celog života sam se borila protiv nepravde. Pesma Freed from Desire nastala je kao bunt protiv sistema, i čast mi je što je danas koriste srpski studenti u svojim mirnim protestima tražeći pravdu i bolju budućnost nakon tragičnog gubitka 16 života”.
View this post on Instagram
■ Muzički veterani
Naravno, ne smemo zaboraviti ni “Pada vlada“, pesmu iz filma “Profesionalac“, koja je odavno postala simbol građanskog bunta i protesta. Isto možemo da kažemo i za pesmu “Živeti slobodno“, Đorđa Balađevića, koja je pre više od četvrt veka bila nezvanična himna pokreta “Otpor“.
■ Cveta trešnja
Uz ovu pesmu se nije marširalo, pevalo, slavilo. Uz nju se plakalo ili ćutalo sa suzama u očima.
Prvi put je, u okviru protesta, izvedena 1. novembra prošle godine, na skupu kojim je obeležena godišnjica tragedije u Novom Sadu. Hor “Pop hor radio” je izveo neposredno posle šesnaestominutne tišine.
Ista pesma se čula i na ovogodišnjem komemorativnom skupu. Stihove je 1982. napisao akademik Dušan Kovačević za dramu “Sabirni centar“, a muziku je komponovao Zoran Simjanović.
