Leto je tu „iza ćoška“ i mnogi su već odabrali destinacije na kojima će provesti odmore, ali nije mali broj ni onih koji „čekaju poslednji minut“ da izaberu savršeno mesto za letovanje. Ako ste i vi među njima, evo jednog predloga – posetite Valensiju.
Kako je tamo – pitala sam našeg poznatog fotografa Miloša Nadaždina, koji je, grad za koji mnogi kažu da bi u njemu rado živeli, posetio prošlog leta.
2329 kilometara – Tokom cele godine postoji direktan let iz Beograda do Valensije, koji traje nešto manje od tri sata, a cena karte zavisi da li ste je kupili tri meseca ili tri dana pred polazak na put. Bio sam u privatnoj varijanti, pa o ceni smeštaja ne mogu da govorim, ali sam čuo da može da se nađe po vrlo pristojnim cenama.
Pravi izbor cele godine – Jako mi se dopada što Valensija nije „grad na moru“, već „grad koji ima more“. Kad to kažem, mislim da ne živi samo leti kad ima turista, već tokom cele godine, a more je samo još jedan plus. Zbog toga sadržaji koje vredi videti nisu koncentrisani na plaži tokom leta, već ih ima u celom gradu. Zato je Valensija odličan izbor za putovanje tokom cele godine, s tim što oni koji žele da se kupaju, ipak, treba da dođu tokom leta. Ja sam bio u junu i voda je bila prilično hladna.
Fiesta de San Juan – Bio sam u vreme njihovog nacionalnog praznika, tokom kog cela Valensija odlazi na plažu. Nikada nisam video više ljudi na plaži u predvečerje i tokom noći. Prave roštilj, služi se piće, odjekuje muzika… Na brojnim mestima su bile zapaljene vatre preko kojih ljudi preskaču, verujući da to donosi sreću. Sledećeg jutra, gledajući plažu, uporno sam ponavljao – svaka im čast, jer na njoj nije bilo ni jednog jedinog papirića, kao da prethodne noći tu nije bilo ko zna koliko ljudi.
Hrana je sveža, ukusna – najkraće rečeno fanstastična, bez obzira da li ćeš kupovati namirnice i sam spremati jela ili ići u restorane. Ipak, izdvajam vrhunsku paelju, a moram da pomenem i italijanski restoran za koji bi, siguran sam, i Italijani rekli da je odličan.
Hrana sa pet zvezdica – Cene su niže nego u Beogradu i to svega – od robe iz supermarketa, preko restorana do taksija. Nije poenta u tome što su jeftiniji, već je ono što nude kvalitetnije. U supermarketu ćeš naći voće i povrće koje ima divan ukus, a o suhomesnatim proizvodima i sirevima da ne govorim. Španska vina su posebna priča, a drastično su jefinija. Dovoljno je da kažem da je skuplje vino koštalo šest evra.
Margaritai – Najbolji koktel u svom životu popio sam u Valensiji. Zove se Margaritai, a otkrio sam ga u restoranu koji je zvanično food fusion, mada dominira azijska kuhinja. To je „margarita“ na njihov način. Ne znam šta su mu dodali, ali je neverovatan do te mere, da zbog njega želim da se vratim u Valensiju.
View this post on Instagram
Kupovina – U Valensiji nema smisla ići u kupovinu firmirane odeće, ali je izbor „običnih“ stvari odličan. Imam utisak da su cene španskih brendova, kojih ima kod nas, nešto niže, ali nisam siguran da sam u pravu. Njihova čuvena robna kuća El Corte Inglés je „ludilo“, još ako „zakačite“ sniženje… Tamo sniženja nisu simbolična, već su i u „prvom krugu“ 30-40, pa i do 50%.
Kakve ribe – Treba obići „muzejski deo“, sa impozantnim građevinama. Budući da su ribe sveprisutna inspiracija, vidiš zgradu čija fasada izgleda kao da je napravljena od riblje krljušti, druga je kao od ribljih kostiju, na trećoj je naslikana riba… Fantazija. U koritu isušene reke je napravljen park, prebogat zelenilom i sadržajima. Tu možeš da se baviš svim mogućim sportovima, a deo za decu je neverovatan. U sećanju mi je ostao predimenzionirani Guliver. Ti, bukvalno, šetaš po njemu, ali samo u određenim trenucima shvatiš da si na Guliverovoj glavi ili na njegovim nogama.
