Nedavno je modni studio Click proslavio 35. rođendan, a jesenji Fashion Week će proći u duhu obeležavanja 30. godina njegovog postojanja. Ta dva datuma nisu značajna samo za Nenada Radujevića i njegove saradnike, već za celu našu modu, kojoj svih tih godina istovremeno daju vetar u leđa i trasiraju put.
Upravo zato sam poželela da s Nenadom uradim svojevrsni modni vremeplov.
► Kad se uporede 1991. i 2026. godina, koje su razlike najveće?
– Bilo je toliko promena da ih je teško pobrojati, ali jedna mi se čini posebno važnom. Mlada generacija sve manje slepo prati trendove, a sve više traži autentičnost. Second hand i vintage više nisu samo alternativa, već postaju svesni izbor. To me raduje, jer moda mora da pronađe ravnotežu između kreativnosti i odgovornosti.
Fast fashion je učinio odeću dostupnijom, ali je istovremeno ostavio ozbiljne posledice po životnu sredinu. Verujem da budućnost pripada modi koja traje, koja ima vrednost i priču.
View this post on Instagram
►Često čujemo priče – nekad smo hteli da budemo autentični, a danas svi teže uniformisanosti. Da li je to tačno?
– Mislim da u tome ima istine. Živimo u vremenu ogromne količine informacija i trendova koji se smenjuju gotovo iz dana u dan. U takvoj buci nije lako pronaći sopstveni izraz.
Zato mnogi biraju sigurnost i uklapaju se u ono što vide oko sebe. Ipak, uvek me raduju mladi ljudi koji kroz način odevanja pokazuju karakter. Odeća nikada nije samo odeća – ona govori nešto o nama i pre nego što progovorimo.
►Nekada se odeća nije tako brzo bacala.
– To je jedna od drastičnih razlika. Fast fashion brendovi proizvode robu slabijeg kvaliteta, pa ona mnogo kraće traje. U znatno boljem stanju su neke stvari koje čuvam već dvadeset godina, nego neke novije.
►Koliko godina ima najstarija stvar u tvom ormaru?
– Na žurci sam nosio pantalone koje su starije od dvadeset godina. Srećan sam što i dalje mogu da ih obučem, što još uvek izgledaju trendi i – što je u ovim godinama važno – bile su vrlo udobne za to toplo, letnje veče.
►Da li si stvarno ušao u fazu “nek’ je udobno”?
– Odavno, a sada pogotovo, mada kategoriju “fashion victim” i te kako razumem. Pasionirani pratioci mode su spremni da trpe da ih nešto steže ili žulja, samo da bi fenomenalno izgledali.
► Nedavno si rekao da ljudi ne bi tako lako odbacivali odeću, kad bi se za nju emotivno vezivali, u smislu – ovo sam nosio kad sam se zaljubio ili kad sam bio na nekom divnom mestu. Imaš li u ormaru takve komade odeće?
– Naravno. Volim da čuvam stvari i odeću gotovo nikada ne bacam. Neki komadi nose uspomene i njihova vrednost nema veze sa cenom. Prvo odelo koje sam kupio nikada neće napustiti moj ormar. Mesecima sam štedeo da ga kupim i još pamtim trenutak kada sam ga ugledao u izlogu. Upravo zbog takvih priča verujem da ljudi mnogo teže odbacuju odeću za koju ih vezuju emocije. Zato često kažem da održiva moda nije samo reciklaža – ona počinje onda kada se za nešto vežemo i poželimo da traje.
U poslednje vreme smo sa “Silosima” napravili projekat Cirkularni štender – doneseš svoje stvari koje ne nosiš, a sa tog štendera odabereš ono što ti se sviđa i poneseš. Taj projekat je baš uspeo, a ja sam dosta stvojih stvari stavio na taj štender, jer koliko god bile stare odlično su očuvane.
►Koji su bili wow brendovi devedestih?
– Nije se toliko patilo za brendovima, ali se znalo šta je cenjeno u tom trenutku. To je bila kombinacija Levi’s 501, “starke” i bela majica. Eventualno, tokom dana i starinske Ray Ban naočare.
►Svi, koji znaju Click priču, znaju i tvoju sestru Natašu. Šta je ona tada nosila?
– Moja sestra ima i te kako istančan ukus, zahvaljujući našoj mami. Nataša je dosta uticala na moj stil, a njegovo formiranje je izgledalo ovako – ne možeš to da nosiš, to nije za tebe… (smeh) Bila je jako stroga. Poznata je anegdota kad sam uzeo njene spenserice, koje je čuvala i pazila, i otišao da u njima igram fudbal. To je bilo veliko zlodelo.
►Od svih trendova, koji su prošli za tih 35 godina, koji su bili najupečatljiviji?
– Voleo sam neoromantizam, koji je bio karakterističan za bendove koji su se tada pojavljivali – Duran Duran, Spandau ballet… Usledio je period kad sam sve živo farbao u crno. U nekom trenutku mi je mama rekla – ovo je tvoj lonac za farbanje, nemoj druge da mi diraš.
Kasnije su počeli da se miksuju trendovi. Devedestih je bio moderan grandž, a osamdesetih su se pojavili japijevci. To su bili mladi, poslovni ljudi, koji su želeli da
izgledaju šik. Kasnije se ta priča razvijala. Kad sam krenuo na poslovne sastanke i ja sam počeo da se malo drugačije oblačim.
►Da li neke trendove, uprkos modnoj širini koju tvoj posao iziskuje, nisi mogao da razumeš?
– Veliki sam zagovornik demokratije u modi. Svaki dizajner ima pravo na svoj izraz, baš kao što svaka publika ima pravo na svoj ukus. Ne moram lično da poželim da obučem neki model da bih mogao da ga cenim. Često sam se divio kolekcijama čiju estetiku nikada ne bih nosio, ali sam prepoznavao njihovu kreativnost i hrabrost.
►Kad pitaš žene šta im se ne dopada u muškoj modi, većina će ti reći – tesne majice, uske farmerke, goli gležnjevi. Kako taj trend i dalje opstaje?
– Trendovi s malo kraćim pantalonama su leti razumljivi, ali zimi ni slučajno. Kad su već toliko vremena proveli u teretani kako da se to ne vidi. ☺ Naravno, svako preterivanje ne valja, pa ni to. Ako ćemo da budemo iskreni, moramo reći da su trend tesnih stvari izmislile žene, jer su želele da se vidi kako su zgodne. Muškarci su, samo, odgovorili na to.
View this post on Instagram
►Odeća kojih domaćih kreatora se nalazi u tvom ormaru?
– Imam mnogo Boškovih odela. Ne volim da se oblačim klasično, a Boško eksperimentiše i s materijalima i s krojevima. Često mi posle revije pokloni nešto uz komentar – ti jedini možeš ovo da nosiš. To uvek rado oblačim, a i inače volim da sam u modelima domaćih dizajnera. Na tome posebno insistiram kad idem u inostranstvo i uvek dobijem kompliment da je to zanimljivo.
►Ko sve, danas, radi mušku modu?
– Ostale su mi stvari koje je pravio Boris Nikolić, neke čak od Doringera, Nataše Šarić, sestara Proković, Dragana Ognjenović je ranije radila za muškarce… Svi oni su
svojevremeno pravili modele za muškarce, a danas malo ko.
► Ako poželim da prijatne temperature, koje će biti sledećih dana, iskoristim za kupovinu odeće, gde prvo da odem?
– Kod domaćih dizajnera. Na sniženjima možeš da pronađeš autentične i kvalitetne komade koji će trajati godinama. Drugi savet je da obiđeš naš Cirkularni štender, aktuelni projekat koji realizujemo u Silosima, jer tamo odeća dobija novi život. Danas je važnije kupovati promišljeno nego mnogo. Biraj stvari koje ćeš želeti da nosiš godinama, a ne samo jednu sezonu.
Moda nije takmičenje u količini, već način da pokažeš ko si. Kada se uz garderobu vežu uspomene i emocije, ona prestaje da bude potrošna roba i postaje deo naše lične priče. Upravo u tome vidim budućnost mode.
