Često ponavljam da Instagram ima bezbroj korisnih profila, samo je pitanje da li želimo ili umemo da ih pronađemo. Nema dana da ne naiđem bar na tri objave koje bih volela da prenesem, jer verujem da mogu da svakome od nas budu korisne.
Jedan od takvih profila je @psihoterapija.marjanovic, gde je nedavno objavljen post o promeni definicije luksuza, kojoj svedočimo.
Kad sam pročitala tu prvu rečenicu, pomislila sam da to ne važi za ove naše prostore, gde veliki broj ljudi i dalje smatra da su “uspeli u životu“ oni koji imaju moć, ogroman stan, skupa kola i uz njih činjenicu da koliko god da prekorače brzinu ne plaćaju kaznu, vilu sa bazenom, “pola“ milanskog ili njujorškog fashion week-a na sebi…
Međutim, kad sam došla do kraja objave i ono što sam pročitala povezala sa rečenicama koje često čujemo od kolega ili prijatelja, zaključila sam da se, zaista, “nešto dešava“.
Pogledajte o čemu piše psihološkinja Nada Marjanović.
Doživljaj luksuza se menja i postaje stanje u kome se manje radi i više spava. Luksuz se danas prepoznaje kao slobodno vreme, mir i zdrav san, kažu istraživanja.
■ Kako izgledaju novi statusni simboli?
▪ Skupi predmeti ustupaju mesto miru. Zlato i brzi automobili više nisu primarni pokazatelji bogatstva. Istraživanja pokazuju da iskustveni luksuz (wellness, oporavak i lični mir) raste daleko brže od prodaje brendiranih torbi i automobila.
▪ Slobodno vreme je novo bogatstvo. Moći reći “ne” obavezama i pritisku danas vredi više od novca.
▪ San kao novi statusni simbol. Postizanje osam sati neprekidnog sna postalo je zlato novog doba. Ukratko, nauka, ekonomija i trendovi se slažu – vreme i kvalitetan san su zvanično postali najskuplje valute novog doba.
View this post on Instagram
■ Zašto je odmor postao toliko vredan?
▪ Otpor sagorevanju i davanje prioriteta zdravlju, hronična žurba i hiperproduktivnost više se ne glorifikuju. Dobar san štiti zdravlje bolje od bilo koje skupe robe.
▪ Kriza smisla. Moderni potročači danas prolaze kroz tzv. “krizu smisla”. Uspeh više ne dokazuju velikim logotipima, već vremenom koje mogu da odvoje za sebe.
▪ Tihi luksuz. Imati prostor bez obaveza, notifikacija i pritiska, nažalost, postala je najteže dostupna privilegija.
Promena definicije luksuza nije nikakav trend, već spontana reakcija društva na prezasićenost konzumerizmom i prebrz život. Najveći kapital današnjice postao je jednostavan – imati kongtrolu nad sopstvenim zdravljem, snom i vremenom.
Kao što vidite, ima u ovome mnogo istine. Uzgred, koliko smo puta čuli “nema tih para zbog kojih bih…”? Koliko puta smo mi ili neko nama blizak izgovorili “pristala bih na manju platu, samo da ne moram da trpim saobraćajnu gužvu”?
Upravo to je pomenula i psihološkinja Nada Marjanović. Ona kaže:
Danas je luksuz, čak bi se moglo reći i privilegija, postalo:
* Kada ti posao nije daleko od kuće.
* Kada možeš da završiš sa radom do 16h i da živiš pristojno od toga.
* Kada u toku jednog dana imaš bar 30% slobodnog vremena samo za sebe, porodicu, prijatelje, muziku, zabavu.
* Kada možeš relaksirano da slušaš kako pada kiša, znajući da u tom trenutku ne moraš nigde da juriš.
San, tišina, mentalni prostor i odsustvo hroničnog stresa postali su “novi-stari“ statusni simboli koje novac ne može direktno da kupi, a ljudi su masovno postali svesni toga. To znači da na širem društvenom nivou polako sazrevamo, rastemo i prevazilazimo strahove i komplekse.
Ok, još uvek se nalazimo u fazi transformacije i sve protiče polako, ali – protiče. Sve ređe postavljamo pitanje “Koliko još mogu da postignem i fasciniram druge i sebe?“, a dominatan postaje utisak “želim da sačuvam sebe u svemu ovome“.
