Nameravala sam da sa Aleksandrom Radović uradim modnu priču, a onda sam pročitala da ima poseban ritam ishrane, pa sam pomislila – moramo da kažemo koju reč i o tome. Potom sam se setila sam se da mi je prilikom prošlog intervjua nekoliko puta pomenula da joj stalno nedostaje vreme, pa sam razgovor počela pitanjem – koliko traje tvoj dan?
– Jutros sam ustala u pet, a sinoć sam u studiju bila skoro do ponoći. Vreme od pet do jedanaest mi je proletelo. Dosta toga sam uradila, a imam i svoje jutarnje rituale. U njih spade i čitanje kako duhovnih knjiga, tako i beletristike. Uvek sam volela da mnogo čitam. U osnovnoj školi sam “visila” u biblioteci. Kad prođem kraj Narodne biblioteke pomislim kako bi bilo lepo otići gore i upiti malo tišine i misli koje kovitljau tim prostorom. Imam i veliku ličnu biblioteku. Vreme ti nije potrebno samo da nešto pročitaš, već i da se to slegne, da izanaliziraš, zapišeš neke mudre stvari…
View this post on Instagram
■ Rekla si da si noćas spavala samo pet sati. Da li ti je do dovoljno?
– U proseku spavam upravo toliko. Verovatno se nekad organizam premori, pa jednom u par meseci legnem uveče rano, a probudim se kasno sledećeg dana. Čovek radi na mnogo frontova, ali svima je tako.
■ Nedavno si ispričala da ne jedeš do dvanaest-jedan sat, a da ti je poslednji obrok oko šest. To je, u suštini, autofagija 16 : 8.
– Sada sam to malo pomerila, jer želim da izgubim par kilograma. Jedem u podne, pa u četiri i to je sve. Često se desi da tokom dana imam samo jedan obrok, obično oko pola četiri. Od bezbroj obaveza ne stignem da mislim na hranu. Ne tvrdim da svako treba tako da funkcioniše, ali zaključila sam da mozak mnogo lepše radi kad jedeš malo i ređe. Kad više nisi mlad moraš da vodiš računa o kilogramima, jer kad se pređe granica jako se teško vraćaš na prethodnu težinu.
View this post on Instagram
■ Da li to zaista osećaš?
– Nemam nikakav problem sa svojim godinama, ali je teže. Telo ne reaguje na hranu kao nekada, počinje da masti skladišti na mestima na kojima ih ranije nije bilo… Treba mnogo više napora, ali baš zato smatram da je veoma važan ovaj način unosa kalorija. Žena posle pedesete ne može da jede pice i gibanice, kao što bi volela. Izuzetak su srećnice koje celog života jedu sve što požele, čak i za večeru, a imaju savršenu figuru.
Nije mi cilj da budem mršava, već da nemam ono što mi smeta. Čim imam dva-tri kilograma više nego što želim osećam se teško i ne volim svoj odraz u ogledalu. Neću da trošim vreme smišljajući šta da obučem, a da prikrijem ovo ili ono. Uz to, bitno je sačuvati zdravlje koliko se može.
View this post on Instagram
■ Stiče se utisak da si, kad je reč o scenskoj odeći, najzadovoljnija u večernjoj haljini?
– Potpuno je pogrešan. 😀 Najčešće me vidite u nečemu u čemu meni nije prijatno. Evo, sada sam radila nove fotografije, za koncerte koje ću imati sledećih meseci. Bilo je nekoliko stajlinga, a ispostavilo se da je najbolji onaj sa haljinom. Mene haljine vole, ali su retke one u kojima mi je udobno. Što bolje izgledaju, manje su komforne.
Najbolje se osećam u ležernoj garderobni. Smeta mi kad me nešto steže, žulja, ograničava mi pokrete, a uvek mi to stilisti donesu. Jako volim kombinezone, pantalone sa širokim nogavicama, ravnu ili obuću sa manjom petom, a ne visoke štikle, mada i njih moram moram da nosim. Moje ponašanje na sceni, kada nastupam na otvorenom, pa mogu da se ležernije obučem, potpuno je drugačije nego kad sam u dvoranama. Štikle su u velikoj meri ograničavajući faktor, jer u njima sigurno ne možeš da trčkaraš.
View this post on Instagram
■ Šta najviše voliš da nosiš, kad nisi na sceni?
– Sve se vrti oko sportske elegancije. Jako su mi važni materijali. Ne podnosim poliestere i slične materijale, a tek kad pročitam – reciklirani. Ništa ne kupujem dok detaljno ne pročitam etiketu. Smeta mi prodavanje stvari od recikliranih veštačkih materijala po ceni organskog pamuka ili svile. Nosim isključivo pamuk, svilu, vunu, viskozu, kašmir, fine mešavine tih materijala.
Nedavno sam ušla u radnju brenda Ivko, koji dugo postoji. Džemperi su divni, a materijali prirodni. Jedan fantastičan džemper sam uzela u tri boje – bež, zeleni i bordo. Kupila sam džempere i detetu i bratu. Oduševile su me njihove stvari. Kad to obučeš znaš šta nosiš. Slučajno sam otkrila još jednu radnju s trikotažom, a u pitanju je brend Biliczki.
Naši brendovi se retko koriste, a neki od njih prave veoma dobre stvari.
View this post on Instagram
