Ako ste, kada ste videli naslov, pomislili „a, gde su ta Azorska ostrva“ – ne brinite, to nije odraz lošeg poznavanja geografije. Ni Dalibor Bajić iz Sarantisa koji nam priča o ovom gotovo četiri hiljade kilometara udaljenom deliću sveta, do pre par godina nije znao za njih, a kad je objavljivao fotografije njegovi prijatelji su guglali, da bi videli gde je. Reč je o arhipelagu u Atlantskom okeanu, koji čini devet ostrva, a najveće je San Migel. Arhipelag ima status autonomne pokrajine Portugalije, a najveći grad je Ponta Delgarda.
Kako doći do Azora: Wizz Air leti iz Beograda do Lisabona, a iz prestonice Portugalije imate domaće low cost kompanije. Sve zajedno je košalo 450 evra sa doplatom za prtljag, koji je neophodan. Bez obzira u kom mesecu da odete, može vam se desiti da se u toku samo jednog dana smene četiri godišnja doba. Dešava se da se probudite i da na nebu nema ni jednog oblaka, a onda se posle sat vremena spusti magla, kakva je kod nas u kasnu jesen. Te konstantne promene vremena su jedna od specifičnosti, ali i draži Azora.
Napravili su portal na kome – slično kao što mi imamo kamere, zahvaljujući kojima znamo da li je gužva na Gazeli ili Brankovom mostu – vidite na kom jezeru je sunčano, a gde pada kiša. Par minuta posle snimka, na kome je neko jezero obasjano suncem, ugledaćete kolone automobila koji se kreću ka njemu. Tokom leta su temperature oko 25 stepeni, tako da je to idealna destinacija za one koji ne vole vrućine i klasično letovanje.
View this post on Instagram
Nema gužve, nema stresa: Na svih devet ostrva živi oko 250.000 ljudi. Sao Miguel je najveće, ali to ne znači da je veliko – najudaljenija severna tačka je od glavnog grada Ponta Delgarda udaljena 60 kilometara, a južna 30. Infrastruktura je savršena.
Nema ni žurbe, ni stresa, ni mnogo turista. Bili smo u selu na čijem trgu piše 1432. Kažu da su tada prvi put doplovili Portugalci i osvojili ostrvo. Za četiri dana smo videli mnogo toga, zahvaljujući rentakaru koji smo uzeli čim smo došli. Dnevno će vas koštati sto evra, a toliko ćete npr. na Tenerifama platiti za deset dana.
Međutim, to nije trošak već investicija, jer bez njega ne možete videti sve čari Azora.
Crno – belo i nestvarno zeleno: Veliki broj kuća i zgrada je beo, sa crnim ukrasima, a ista kombinacija boja je prisutna i na pločnicima. Koliko je sve čisto najbolje ću opisati ako vam kažem da smo sedeli na šetalištu i gledali čoveka koji usisava lišće koje pada sa drveća.
Jezera, nastala u vulkanskim grotlima, izgledaju fasacinantno. Tamo je sve nekako skladno, a boja trave nije kao kod nas, već ima nijanse koje je teško opisati. Plaže ne mame da se okupate, tim pre što voda nije baš topla, ali plaža Mosteiros je poznata po – kako oni kažu – najlepšim zalascima sunca na svetu. Zaista ih treba doživeti.
U delu ostrva na kome je stalno sumaglica postoji „Zid devet prozora“, koji je i istorijska i arhitektonska znamenitost. Nekada je bio deo akvaduktskog sistema, koji je grad Ponta Delgradu snabedavao vodom. Ime je dobio po devet lučnih prozora, a izrgrađen je između 17 i 18 veka. Prekriven je zelenilom do te mere, da dok prolazite kraj njega imate utisak da ste u filmu o Hariju Poteru.
Raj za hedoniste: Gde god da krenete čućete cvrkut ptica, na nekom proplanku ćete videti krave koje mirno pasu, a na svakih par kilometara ćete naići na mini mlekaru. Sirevi su im vrhunski. U svakom hotelu ili restoranu prvo imate demonstraciju sireva i autohtonih vina. Raj za hedoniste, a cene su duplo niže od onih u Lisabonu, koje su vrlo slične beogradskim.
Narvno, probali smo i čuvene portugalske kolačiće „pasteis de nata“. Zbog punjenja podsećaju na princes krofne, samo što je testo lisnato, a zapečen šećer na vrhu asocira na krem brule. Njima se obrok završava, a počinje aperitivom koji liči na liker od višanja, jer je sladak, ali je ipak drugačiji zbog toga što se kombinuje s vinom.
View this post on Instagram
