Ne znam nikoga ko je više puta bio na Tajlandu od Marka Nikolića. Posle dvadesetak odlazaka u zemlju za koju je neko rekao da je zavodljiva na milion načina, predstavlja ozbiljnog poznavaoca tog dela sveta.
Godinu je počeo baš na Tajlandu, a ovo su njegovi utisci koji će, možda, nekome od vas biti inspiracija ako budete razmišljali o putovanjima dugim preko osam hiljada kilometara.
■ Uvek me zapanji brzina kojom se ta zemlja razvija i u kojoj meri se, nažalost, oseća sve veći uticaj globalizma. Konstantno gubi ono zbog čega su ljudi vrlo često tamo odlazili, ali oni sada nameravaju da promene vrstu turista. Najjednostavnije rečeno, više ne žele da budu destinacija za ljude skromnijih mogućnosti.
Cene su vrlo bliske evropskim, a samo ako ste više puta bili u Bangkoku znaćete gde se može jesti ili izaći, a da nije preskupo.
■ Procvat je doživela kineska četvrt i stari delovi, koje su fantastično adaptirali u hipsterske kvartove. Posebno je važno što se i dalje oseća stari duh tj. kolonijalni stil. Kod nas su lokali vrlo slično uređeni, a kad u Bangkoku obiđeš nekoliko kafića ili restorana imaš utisak da si bio u potpuno različitim pričama.
Imaju neverovatne ideje, počev od starih knjižara pretvorenih u kafiće, u koje možeš da doneseš knjigu i zameniš je za neku drugu. S druge strane imaš neverovatne tržne centre, koji neretko sadrže i prave parkove.
■ Dizajn je spektakularan. Iskoristili su ono što mi stavljamo u drugi plan. Svoju kulturu i proizvode su tako dobro pepakovali, da je danas teško naći turistu koji neće stati u red ispred prodavnice u kojoj se prodaju hrana, kozmetika, inhalatori, “tiger balm“, “elephant“ pantalone…
Društvene mreže su dodatno podigle interesovanje. Valjda su i oni potpali pod uticaj ekspanzije parfemske industrije, pa sam video bar deset domaćih niche parfemskih kuća. Uložili su u njih, izbrendirali ih, a vrlo često su u cenovnom rangu vrhunskih parfema tog tipa. Doduše, možete da nađete nešto i za 50-60 evra, ali oni koji su high klasa koštaju 200-300.
Domaći dizajneri, koji su mi jako zanimljivi, shvatili su da nema razloga da svoje modele prodaju po niskim cenama, pa su ih znatno korigovali. Zbog mog posla azijska kozmetika mi je jako zanimljiva. Ima tajlandskih brendova, ali još više korejskih i japanskih. Toga sam najviše doneo, jer je 20-30% jeftinije nego kod nas.
View this post on Instagram
■ Hrana je uvek nezaobilazna tema. Za turiste imate pržene škorpije i bubašvabe, ali to je tek da se vidi. Prava stvar su sve vrste nudli, kariji, pirinač na razne načine… Dovoljno je da samo to jedete, a imate i kuhinje iz bukvalno celog sveta. Tokom boravka na Tajlandu sam prvi put bio u tibetanskom restoranu.
Sve je veoma čisto, a cene u restoranima u velikoj meri zavise od lokacije. Generalno, može se reći da su slične našim. Tamo gde jedu lokalci, čak i ako je to u food corneru u tržnom centru, imaćete obrok od evro ili dva do pet-sedam evra, naravno zavisi šta ćete uzeti. Pica je deset evra, kao i većina jela stranih kuhinja. Ako se odlučite za izlazak u bar imajte u vidu da koktel, kad preračunate u dinare, košta hiljadu i po, a pivo hiljadu.
■ Budući da se na Tajland ne ide na par dana, isplati mi se da iznajmim stan na ceo mesec. Izbor je odličan, a sve njihove novije zgrade imaju bazen i teretanu. Renta za mesec dana je 400-600 evra, a zavisi od veličine i udaljenosti od centra. Uvek biram deo oko najveće ulice u Bangkoku, jer mi je najlakše da odatle stignem gde god poželim.
Ako odeš u njihov Resnik ili Mirijevo cena iznajmljivanja je neuporedivo niža, kao i hrane, a sve su tako dobro organizovali da i ti delovi imaju sve što je potrebno.
View this post on Instagram
■ Svi su ekstremno ljubazni i spremni da ti pomognu. Čak i ako ne govore engleski, naći će način da ti izađu u susret. Za grad, koji ima toliko stanovnika i turista – prošle godine je kroz Bangkok prošlo dvadeset pet miliona turista – prevoz odlično funkcioniše.
Tehnološki su daleko odmakli, a kao ilustraciju pomenuću da se čak i na pijacama mnogo toga plaća preko QR koda.
Dobro rešenje za prevoz su motorići, jer em što je vožnja njima veoma jeftina, em ti se neće desiti da si zarobljen u saobraćajnoj gužvi. Turisti se oduševe idejom da se voze tuk-tukom, a onda se “zaglave“ u saobraćaju. Zamisli kako je sedeti u otvorenom tuk-tuku, oktužen izduvnim gasovima.
■ Obožavam samoposluge, a njihove su vrhunske. Posebno je zanimljiv lanac 7Eleven Seven, koji radi 24 sata i nudi sve što vam padne na pamet. Hoćeš vodu ili sok – imaš deset-petnaest-dvadeset vrsta.
Jako mi se dopada što mogu da se kupe pakovanja određenih proizvoda za sedam do deset korišćenja. Vrlo su zastupljena, cene su pristupačne, a kupac ima priliku da vidi da li mu taj preparat odgovara. Kozmetika ima tu opciju, pa čak i mnogo šminke.
■ Najveća rasprodaja na svetu se organizuje u najvećem tržnom centru u Bangkoku. U decembru je trajala sedam dana i u januaru još sedam. Prvi dan je ogromna gužva, a kad se pokupuje ono najzanimljivije, a to je roba vrhunskih svetskih brendova, više nije tolika histerija, ali nije ni izbor. 😀
Roba je izložena na veoma dugim nizovima stolova – torbe, cipele, garderoba… Manji predmeti poput satova ili novčanika su u vitrinama. Dobiješ ogromne providne torbe, u koje stavljaš sve što želiš. Ulaziš samo sa novčanikom i telefonom, a sve ostalo ide u lokere.
Sniženje jeste npr. 50%, pa i 70%, ali ako tašna košta 4.000 evra ona i dalje nije bagatela. Ograničenja nema. Pokrivenost kamerama je takva da nikome ne pada na pamet da nešto ukrade.
Tamo ćete, ispred tiket servisa, videti prizore koji nam deluju potpuno nerealno. Ljudi, da ne bi predugo stajali u redu, da bi zauzeli mesto na pod stavljaju ključeve, telefon ili nešto slično. Svako, kad se vrati u red, nađe ono što je i ostavio.
View this post on Instagram
