Kada sam nedavno radila intervju sa Majom Ognjenović, dok se šminkala i fenirala u “Prostoru“, devojke koje su dolazile govorile su joj – kako si zgodna. To mi je dalo ideju da ovu priču počnem pitanjem da li, osim treninga s klubom, radi još nešto da bi tako izgledala.
– Izgled mog tela je posledica godina treniranja, vođenja računa o ishrani, samodiscipline, večitog eksperimentisanja i želje da sve bude još bolje. Pre par godina sam samoinicijativno krenula na pilates, da idem u hiperbaričnu komoru i još niz detalja, za koije znam da mogu da budu korisni.
■ Da li je ulazak u četrdesete godine predstavljao prekretnicu?
– Ne, samo sam zaključila da postoje blege promene, koje ne vidi niko osim mene. Verujem da je primarno stanje duha. Naravno, ne možemo se sa šezdeset praviti da imamo trideset, ali stvarno duboko verujem da se unutrašnji osećaj reflektuje spolja.
View this post on Instagram
■ Kako izgleda jedan tvoj dan, kad je ishrana u pitanju?
– Mislim da sam rekorderka po broju promenjenih nutricionista. U svakom gradu sam ih imala nekoliko, a na kraju sam otkrila šta mi najviše prija, naravno uz konsultacije sa doktorima što sportske, što kvantne medicine. U ovim godinama i na ovom igračkom nivou, nije lako sve uklopiti, da ne bude preterano rigorozno.
Jelovnik se svodi na dobručak, koji sam neko vreme preskakala, pa mu se ponovo vratila i drugi obrok, u ranim popodnevnim satima. Nikad ne jedem posle šest ili sedam uveče. Saigračice dva-tri sata pred izlazak na teren pojedu užinu, ali meni ne prija.
■ Magazini i portali nas zasipaju savetima tipa popt “svakog dana treba popiti dva litra vode”. Da li vama, sportistima, nutricionisti takve savete?
– Živim u “komuni” od petnaest – dvadeset ljudi. Tu su i devojke koje će popiti dve čaše vode i ja kojoj dan ne prođe bez 3-4 litra.
■ Zanimljiva mi je tvoja izjava – ne kuvam, niti ću ikada kuvati
– To je poluanegdota. Mogla bih da kažem da moj stil života ne podrazumeva spremanje obroka, ali imam saigračice koje zaista kuvaju. Kad hoću, sebi spremim obrok, ali imam dovoljno srama da grilovano meso i povrće ili tanjir paste ne zovem kuvanjem. Da li će se to promeniti kad prekinem karijeru – ne znam.
View this post on Instagram
■ Svojevremeno si rekla da na teren izlaziš s maskarom i BB kremom?
– To mi je najprihvatlljivije, jer mislim da teren nije mesto za jaku šminku. Imala sam periode kad sam eksperimentisala i igrala bez šminke, ali sama sebi sam drugačije izgledala. Na kraju krajeva, bolje se osećam sa to malo šminke na licu.
■ Omiljeni parfemi?
– Pet do deset menjam, a onda se vratim onom jednom, koji mi se u tom trenutku najviše dopada. Kad bi trebalo da izdvojim favorite bilo bi top pet, a ne jedan.
■ Da li je slično i sa kremama, serumima?
– Uvek na polici imam 4-5 preparata koji čekaju na red da ih isprobam. Uživam u tome.
■ Videla sam da si uživala u profesionalnom šminkanju Nene Ilić.
– Jako, a jedna od stvari koju bih volela da uradim kad završim karijeru je – upisivanje kursa šminkanja. Mislim da je to jako korisno za svaku ženu.
View this post on Instagram
■ Kako uspevaš da u svakoj prilici imaš savršen manikir, a igraš odbojku?
– Uvek mi je bilo jako važno da mi nokti budu sređeni, pa sam birala najbolji manikir koji sam mogla da nađem u gradu u kom sam živela. Ruski manikir je bio najpopularniji i ispostavilo se najtrajniji. U poslednje vreme vidim da neke devojke igraju sa, za mene neprihvatljivom dužinom noktiju, ali moja pozicija na terenu podrazumeva kraće nokte.
■ Da li si nekad poželela da se ošišaš na kratko?
– To su traume iz detinjstva, kad sam imala kratku kosu. 😀 Stalno imam srednju ka dugoj kosi, pa nemam problem sa negom. Nije neophodno svakodnevno, već je dovoljno pranje na dva ili tri dena.
■ Koji su ti modni detalji najvažniji?
– Volim satove. Ta ljubav se desila sponano prve godine kad sam otišla u Italiju. Dopadaju mi se i minđuše, a naročito prstenje, koje nosim samo kad se sredim, jer s njima ne mogu na teren.
■ Ni veštačka inteligencija ne bi mogla da izračuna koliko si se puta spakovala i raspakovala. Da li imaš neki šablon, koji garantuje da je sve tu?
– To je do te mere rutina da više i ne razmišljam, već po inerciji skupljam stvari. Sasvim je svejedno da li idem na more, na tronedeljne pripreme ili utakmicu. Za dva minuta izbrojim koliko mi čega treba za taj period, potom te stvari odvojim na komad nameštaja, pre no što završe u koferu.
