U jeku zimske sezone #2016. radila sam rubriku o zimovanjima. Budući da su tada, baš kao i sada, mnogi već završili uživanje na zimskim stazama, sagovornici nisu davali preporuke “kuda krenuti”, već su govorili o lepim mestima i nezaboravnim trenucima.
Njihove priče su onima koji vole skijanje, a bužeti im to dozvoljavaju, bile inspiracija za sledeću zimsku sezonu. Istu ulogu mogu da odigraju i ove godine.
ALEKSANDAR RADOJIČIĆ
■ Ne sećam se svojih prvih skijaških koraka, jer sam imao samo tri godine. Kasnije sam gledao sebe na slikama i snimke iz ski škole. Odmah sam zavoleo i skijanje i planinu. U jednom trenutku sam napravio dužu pauzu, a na staze sam se vratio na nagovor mog druga i kolege Viktora Savića. Od kada smo stali na bord – nema zime bez zimovanja.
Pre dve godine sam otkrio italijansko mesto Alege, a Dolomiti su mi postali omiljeni venac planina, jer u odnosu na Alpe imaju mnogo više vegetacije. Posebno me oduševljava miris borove šume, koji osećam dok skijam. Mesto je malo, ima 80 kilometara staza, a cela ta regija čak 1.200 kilometara. U suštini, možete da tu provedete dvadeset dana, a da ne budete dva puta na istoj stazi. Postoji, čak, veliki krug koji povezuje sedam planinskih gradića, a možete da ga “odvozate“ za jedan dan, uz isti ski pas.
View this post on Instagram
Alege izgleda kao da je “zamrznut“ u osamdesetim godinama. Kad je reč o smeštaju i infrastrukturi, nema tu neke ekskluzive, ali su staze i priroda fantastični. Otkrio mi ga je drug, koji se najviše bavi time gde će naše društvo ići. Pretprošle godine je bilo nas sedamnaestoro, što je to skijanje učinilo još posebijim.
Neki od nas su prvi put stali na skije ili bord, neki skoro profesionalno skijaju, a nas petoro-šestoro smo borderi. Kad bi krenulo spuštanje, napravile bi se grupe, u zavisnosti od afiniteta, jer neko voli brzu vožnju, neko sporiju, neko da često svraća u kafić… Kad se ski dan završi, ponovo smo svi zajedno. Skijanje mi se jako dopada i zbog toga što, kad dođe vreme da se ide sa staza, obično oko pola pet, osećate da vam je dan divno ispunjen, a tek vas čeka odlazak na večeru i druženje. Oko jedanaest-dvanaest ste već u krevetu, jer ste premoreni, a treba se odmoriti za sutra.
DANIJELA DIMITROVSKA (AMIDŽIĆ)
■ Rođena sam u aprilu, kad je vreme lepo, pa su sunce i prijatne temperature za mene nešto tako prirodno. 🙂 No, da bih baš uživala, potrebne su mi prave letnje vrućine. Zimi, kad treba da izađem iz kuće, najradije bih obukla i skafander i jaknu, i kapu, pa preko nje kapuljaču, a rukavice su obavezne. Stalno imam utisak da su mi noge mokre, iako nisu. Uz sve to, godinama mi ugovori nisu dozvoljavali da se izlažem rizicima koje nosi skijanje.
Ognjen, takođe, nije ljubitelj “zimskih radosti”, ali ne želimo da svoje navike prenosimo na Matiju, već nastojimo da mu pružimo sve što možemo, pa nek’ odabere ono što mu prija. Zato sam u februaru odlučila da ga prvi put odvedem na zimovanje. Budući da je Ognjen imao mnogo posla, sestra i ja smo počele da biramo mesto – gde ćemo.
View this post on Instagram
Kopaonik nam je bio daleko, a Zlatibor nam je draži u jesen, pa smo rekle “idemo na Divčibare”. Sestra se u početku šalila da krećemo na rekreativnu nastavu, jer je to zaista prva asocijacija kad se pomene ova planina, ali ispostavilo se da je izbor bio veoma dobar.
Divčibare su fenomenalne za ljude sa malom decom, a mi smo imali sreću da smo bili u periodu kad je je bilo mnogo snega. Jedina staza, koja postoji, nije previše strma pa se i početnici na njoj odlično snalaze. Trudile smo se da što više vremena provedemo napolju, jer smo odmah videle da Matija uživa na snegu. Budući da je tada imao samo dve godine i dva meseca, nismo preterivale s aktivnostima, već smo se spuštali sankama i igrali na snegu. Iako mi je bilo hladno, kad bih videla da je on zadovoljan, i meni je bilo lepo.
No, kako su dani prolazili spoznavala sam lepšu stranu zime, pa se čak može reći da sam je dovoljno zavolela da već sada razmišljamo gde ćemo ove godine.
SAŠA I ANA MARIJA – www.stiklakafakravata.com
■ Prve asocijacije na pojam “medeni mesec“ uglavnom su leto, tirkizno more, romantične noćne šetnje, večere za dvoje u restoranima sa fenomenalnim pogledom na beskrajnu pučinu… Međutim, mi smo se uverili da zima može biti mnogo romantičnija! O da…
Kada smo iz Hrvatske ušli u Sloveniju i videli predivnu prirodu kojom se ova zemlja može pohvaliti, bilo nam je jasno da smo i ovog puta dobro odabrali. Brda i gradići u njihovim dolinama delovali su bajkovito i romantično. Činilo nam se da su spremni da nam pruže još jedan nezaboravan medeni mesec. Popodne smo stigli na Jelenov greben. Tamo smo imali priliku da doživimo interesantno iskustvo i vidimo jelene u njihovom prirodnom okruženju. Navikli su na posetioce i veoma su druželjubivi, pa su nam čak i jeli iz ruku.
View this post on Instagram
U selu Olimia nalazi se i fabrika čokolade. Degustiranja ručno pravljene čokolade je pravi užitak za čula. Bilo je već veče kada smo se prijavili u hotel. Pre večere odlučili smo da posetimo wellness centar. Nismo pogrešili ni malo. Posle opuštajućeg meditiranja na vodenim krevetima usledilo je kupanje u termalnoj vodi i masaža u đakuziju, što nas je totalno preporodilo. Mirisi eteričnih ulja polako su nam se uvlačili pod kožu, a onda je došlo vreme za saunu i kupanje u ledeno hladnim
bazenima. Posle ovog iskustva pitali smo se zašto ranije ovde nismo došli.
Umorni od uzbudljivog dana krenuli smo na večeru. Sveće, ukusna hrana, vino, lagana muzika. Osoblje hotela nas je razmazilo toliko da uopšte nismo imali potrebe da mislimo na bilo šta, osim jedno na drugo. Izašli smo da se prošetamo i ubrzo se vratili jer je napolju bilo prilično hladno. Puni utisaka ali već prilično umorni, završili smo dan jedva čekajući da vidimo šta nam nosi sutra.
IVANA KUKRIĆ
■ Budući da zaista volim skijanje i da sam bila u mnogim ski centrima, teško mi je da se odlučim samo za jedan, pa ću pomenuti tri. Počinjem od Aspena, u koji sam često odlazila tokom godina provedenih u Americi. Staze su vrhunske, kao i celokupan koncept. Jako mi prija ušuškanost tog gradića, a šarmu doprinose i ljudi koji ga redovno posećuju. Znam da je mogima džet set prva asocijacija na Aspen. Naravno, ima ga, ali je najlepše što tu dolaze ljubitelji skijanja iz Njujorka, Kalifornije i ostalih delova Amerike. Mada je zemlja ogromna, izgleda da isti krug ljudi redovno zimuje upravo tu, pa se čini da se mnogi međusobno znaju.
U Aspenu, i kad odložite skije, ne može da vam bude dosadno, jer se stalno nešto dešava. Sećam se da sam jednom bila za kataolički Božić i da je bilo veoma lepo. Iako je u Americi uobičajeno da se Božić slavi u krugu porodice i najbližih prijatelja, organizovana je velika večera, a na više mesta su bili prigodni programi.
View this post on Instagram
Prošle zime sam prvi put bila u Ischglu i – oduševila sam se. Nalazi se na granici Austrije i Švajcarske. Zanimljivo je da se na trasu popneš u Austriji, a spustiš se u švajcarsko mesto Samnaun, koje je bescarinska zona. Često sam birala baš te staze, a razlog je bio free shop, u kojem sam kupovaloa njihove čuvene čokolade. Mesto je divno, nadmorska visina velika, a pošto sam zimovala početkom marta, bilo je mnogo sunčanih dana.
U Ischglu se održava mnogo koncerata, festivala, dolaze poznati umetnici… Mesto je živo, mnogo je mladih, ali – ukoliko želite “samo“ da se odmarate – i to možete. Jednostavno, tu sam se osećala zaista dobro. Jako volim i Kicbil, jer me za njega vezuju divne uspomene.
