Kada razmišljamo o školi, prvo pomislimo na znanje, ocene, testove i ono što će dete jednog dana moći da radi. Ipak, obrazovanje počinje mnogo pre nego što se pojavi prva ocena u dnevniku. Dete u školi ne uči samo matematiku, jezik ili prirodne nauke – ono uči i kako da razume sebe, funkcioniše sa drugima i nosi se sa situacijama koje nisu uvek jednostavne.
Upravo je to jedna od ideja na kojima se zasniva finski obrazovni model. Još od ranog obrazovanja, pažnja se posvećuje razvoju samosvesti, upravljanju emocijama, odnosima sa drugima i odgovornom donošenju odluka. Sve ove veštine deo su socijalnog i emocionalnog učenja, koje se ne posmatra kao nešto odvojeno od školskog gradiva, već kao deo odrastanja.
Dete je više od onoga što piše u dnevniku
U finskim školama i vrtićima pristup je u velikoj meri usmeren na dete. Njegove potrebe, interesovanja i iskustva uzimaju se u obzir, a cilj nije samo da usvoji određeno gradivo, već da razvija veštine koje će mu koristiti i van učionice.
Jednakost je još jedan važan deo ovog sistema. Gotovo sve škole pripadaju javnom sistemu, nastavnici imaju visok nivo obrazovanja, a osnovno obrazovanje je zakonom garantovano kao besplatno. To uključuje i podršku koja je detetu potrebna za učenje, školski materijal i obroke.
View this post on Instagram
Ručak je deo nastave
Možda upravo školski ručak najbolje pokazuje koliko se obrazovanje u Finskoj posmatra šire od samog gradiva.
Besplatni školski obrok za sve učenike zakonski je uveden još 1948. godine. Ideja je jednostavna – dete koje je sito lakše može da se koncentriše, prati nastavu i učestvuje u školskom danu.
Ali priča tu ne završava. Ako dete posmatramo kao celinu, onda su za njegovo učenje važni i san, kretanje, ishrana, odnosi sa drugima i osećaj sigurnosti. Zato su aktivnosti na otvorenom redovan deo svakodnevice u finskim školama i vrtićima, čak i tokom hladnih zimskih meseci.
U takvom pristupu granica između obrazovanja i brige o zdravlju i dobrobiti deteta postaje mnogo manje oštra. Škola nije samo mesto na kojem dete treba da zapamti određeni broj činjenica. To je i prostor u kojem razvija navike, odnose i veštine koje će poneti sa sobom i kada školska godina prođe.
U tom kontekstu zanimljiva je i veza Srbije i Finske kroz MediGroup, koji je deo finske Mehiläinen grupe. Ona otvara prostor za razmenu iskustava i pristupa koji zdravlje i dobrobit posmatraju kao nešto što se gradi dugoročno, a ne tek onda kada se pojavi problem.
Možda je upravo tu i najzanimljivija lekcija finskog modela: obrazovanje ne počinje samo pitanjem šta dete zna, već i pitanjem kakve uslove ima da raste, razvija se i ono što nauči zaista primeni.
