Pre par dana sam srela kolegu čiji su zubi bili “fluorescentno beli“. Činilo mi se da, bukvalno, sijaju u mraku. Dok sam se pitala šta je uradio sa zubima, pomislila sam da bi trebalo da uradim priču o izbeljivanju, koje je već dugo veoma aktuelno.
Ubrzo sam pronašla savršenog sagovornika, a to je dr Dušan Mihailović, koji karijeru gradi u porodičnoj stomatološkoj ordinaciji, koja postoji od 1994. godine.
View this post on Instagram
■ Da li izbeljivanje oštećuje zube?
– Sredstva koja koristimo, najčešće na bazi vodonik-peroksida ili karbamid-peroksida, ne “stružu“ niti uklanjaju gleđ sa zuba, već prodiru kroz zubnu strukturu i razgrađuju pigmente koji su odgovorni za tamniju boju zuba. Dakle, ne dolazi do trošenja zuba, već do hemijske promene obojenih molekula koji utiču na boju osmeha.
Tokom poslednjih godina objavljen je veliki broj naučnih studija koje su se bavile ovim pitanjem. One pokazuju da pravilno sprovedeni postupci beljenja ne izazivaju klinički značajna oštećenja gleđi. U pojedinim istraživanjima zabeležene su minimalne promene u površinskim karakteristikama zuba, ali su one toliko male da nemaju praktičan značaj za zdravlje zuba i ne dovode do njihovog slabljenja.
Pacijenti najčešće primete prolaznu osetljivost zuba. To je potpuno očekivana pojava koja se kod nekih osoba javlja tokom ili neposredno nakon tretmana. Obično traje nekoliko dana i spontano prolazi bez ikakvih posledica. Upravo zbog toga, pre svakog tretmana, procenjujemo stanje zuba i desni, kako bismo odabrali odgovarajući protokol i smanjili mogućnost nastanka neprijatnosti.
Danas mnogi preparati za beljenje sadrže dodatne komponente koje pomažu očuvanju mineralnog sastava zuba i smanjenju osetljivosti. Zbog toga je savremeno beljenje postalo ne samo efikasnije, već i znatno prijatnije za pacijente nego što je to bio slučaj pre desetak ili petnaest godina. Takođe je važno naglasiti da nisu svi načini beljenja isti. Profesionalno beljenje, koje se sprovodi pod nadzorom stomatologa, značajno se razlikuje od nekontrolisane upotrebe različitih preparata sa interneta ili agresivnih “kućnih recepata“ koji se mogu pronaći na društvenim mrežama. Kada se koriste provereni materijali, a terapiju vodi stručnjak, bezbednost procedure je na veoma visokom nivou.
■ Koji tzv. prirodni preparati za izbeljivanje najviše štete zubima?
– Pacijenti se često iznenade kada im kažem da su pojedini “prirodni” načini izbeljivanja zapravo agresivniji za zube od profesionalnog beljenja. Najčešće se pominju soda bikarbona, limun, aktivni ugalj i jabukovo sirće. Iako mogu privremeno da uklone površinske pigmentacije, oni ne menjaju prirodnu boju zuba i mogu da dovedu do trošenja ili erozije gleđi.
Posebno bih izdvojio kombinaciju limuna i sode bikarbone, koja je godinama jedan od najrasprostranjenijih mitova na internetu. Kada pacijenti žele svetliji osmeh, mnogo je bezbednije da se oslone na proverene i naučno utemeljene metode nego na trendove sa društvenih mreža.
View this post on Instagram
■ Verovatno postoji prirodna granica, posle koje se zubi više ne mogu izbeliti?
– Beljenje uklanja ili hemijski menja pigmente u zubu, ali ne može potpuno promeniti prirodnu strukturu zuba. Svaki zub ima svoju prirodnu, genetski određenu osnovnu boju. U kliničkim studijama većina pacijenata postiže poboljšanje od nekoliko nijansi na VITA skali boja, ali nakon određene tačke dolazi do tzv. “platoa”, kada dodatni tretmani više ne daju značajno svetliji rezultat.
Prirodna boja zuba zavisi od debljine i transparentnosti gleđi, boje i debljine dentina, starosti pacijenta i genetskih karakteristika razvoja zuba. Gleđ je prirodno poluprovidna. Što je tanja i transparentnija, više se vidi žućkasti dentin ispod nje. Kod nekih ljudi je dentin prirodno tamniji ili intenzivnije žut. Kada se uklone svi pigmenti koji mogu da se izbele, ostaje prirodna boja samog zuba. To je razlog zašto određeni pacijenti nikada neće postići BL1 ili “Hollywood white” nijansu samo beljenjem. Upravo zbog toga je važno postaviti realna očekivanja i objasniti pacijentu da je cilj zdrav i prirodan osmeh, a ne nužno najbelja moguća nijansa.
■ Da li izbor paste za zube može bitnije uticati na belinu zuba?
– Istina je da mnoge paste imaju nazive poput “whitening“, “max white“ ili “extra white“, pa pacijenti često očekuju efekat sličan profesionalnom beljenju. Međutim, važno je razumeti da paste za zube ne mogu da promene prirodnu boju zuba na način na koji to rade preparati za profesionalno beljenje. One uklanjaju površinske naslage i pigmentacije koje nastaju usled konzumiranja kafe, čaja, crnog vina, duvana i drugih obojenih namirnica. Kada se te naslage uklone, zubi mogu delovati čistije, sjajnije i nešto svetlije, ali ne dolazi do stvarne promene unutrašnje boje zuba.
Zbog toga neki pacijenti nakon promene paste imaju utisak da su im zubi postali belji. U određenoj meri taj efekat postoji, ali je uglavnom posledica boljeg uklanjanja površinskih pigmentacija, a ne pravog izbeljivanja. Pri izboru paste mnogo je važnije obratiti pažnju na kvalitetnu zaštitu od karijesa, odgovarajuću količinu fluorida i očuvanje zdravlja gleđi i desni.
Lep i zdrav osmeh pre svega počinje dobrom oralnom higijenom, dok su “whitening“ paste uglavnom dodatak koji može doprineti održavanju estetskog rezultata, ali ne i dramatično promeniti boju zuba.
View this post on Instagram
■ Koliko često može da se vrši izbeljivanje zuba?
– Dobra vest je da rezultati kod većine pacijenata traju dugo, često između jedne i tri godine. Zbog toga nema potrebe za čestim ponavljanjem tretmana. U najvećem broju slučajeva dovoljno je povremeno osvežavanje rezultata, dok se kompletan postupak radi tek kada za to postoji stvarna potreba. Kao i kod svake procedure u stomatologiji, ključ je umerenost i individualni pristup. Kada se beljenje sprovodi pod kontrolom stomatologa i u preporučenim intervalima, smatra se bezbednom procedurom sa predvidivim rezultatima.
