Obradujemo se kad nas telefon obavesti da smo prešli 10.000 koraka, mada znamo da tu „normu“ nisu odredili ni medicinski, ni sportski stručnjaci, već marketinški.
Kada je 1965. godine japanska kompanija napravila pedometer, uređaj koji broji korake, dala mu je ime Manpo-kei, što u prevodu znači „10.000 koraka metar“. Smatrali su da je za većinu ljudi to izazov, ali da ga nije suviše teško ostvariti.
Budući da se ta brojka, vremenom, ukorenila u našu svest o zdravlju, često je podrazumevana u fitnes softverima i gedžetima. Da li su tih 10.000 koraka, ipak, nešto čemu treba težiti pitali smo Milana Zarića, master profesora sporta.
■ Da li je ta „popularna brojka“, ipak, dobar cilj, pogotovo za ljude koji ne vežbaju?
Normativni podaci ukazuju na to da zdrave odrasle osobe obično pređu između 4.000 i 18.000 koraka dnevno, te da je preporuka od 10.000 koraka razumna za ovu populaciju. Međutim, u nekoliko studija je vrlo jasno naznačeno da cilj od 10.000 koraka dnevno nije dobar za određene grupe, a pre svega se misli na starije osobe i one koji žive sa hroničnim bolestima. Ne može se primeniti ni na decu, jer je za njih to premalo.
■ 10.000 koraka znači 400-500 potrošenih kalorija, što kad se sabere na mesečnom niovu čini 12.000 kalorija odnosno 1,3 kg masti manje svakog meseca, što i nije loše, zar ne?
Ako sebi postavimo cilj da svakog dana pređemo tih 10.000 koraka, to nam može pomoći pri rešavanju viška kilograma, ali do određene granice. Kada ovakva aktivnost više ne bude muskulaturu izlagala stresu, postaćemo ekonomični, a to znači da više nećemo sagorevati 400-500 kalorija, već znatno manje. Drugačije rečeno, postaćemo imuni na ovakav vid aktivnsoti. Da biste to izbegli, probajte da povremeno menjate tempo kretanja kojim stižete do 10.000 koraka – ubrzajte se, idite uzbrdo/nizbrdo, povremeno potrčite.
View this post on Instagram
■ Uprkos individualnim varijacijama, 100 koraka/minut predstavlja vrednost koja ukazuje na umeren intenzitet hodanja. Množenje ovog ritma sa 30 minuta, koliko je opšta preporuka za dnevnu aktivnost, dobijamo najmanje 3.000 koraka.
■ Studija iz 2020. pokazala je da je prelaženje 8.000 do 12.000 koraka dnevno povezano sa manjim rizikom od umiranja (iz bilo kog razloga) u odnosu na one koji su imali do 4.000 koraka.
