Olako izgovaramo reči, “lepimo etikete”, kritikujemo ili, pak, neumorno trošimo komplimente. Posebna priča su fraze, koje se prenose s generacije na generaciju, poput “ko zna zašto je to dobro”, a još niko nije odgovorio – zašto je to dobro?
Kad se govori o rečima, kao i o bilo kojoj drugoj temi, divno je čuti REČI koje imaju težinu, jer iza njih stoji znanje i iskustvo. Po pravilu, s tavkim ljudima priče mogu da krenu u raznim pravcima, jer kojim god da krenu – zanimljive su. No, da ne dužim, REČ ima jedan od naših najcenjenijih psihijatara dr Aleksandar Misojčić.
Uzgred, i sam naziv njegove ordinacije je “Reč”.
View this post on Instagram
■ Koje reči vas nerviraju?
– “Ko zna zašto je to dobro“. Stvarno mislim da je to van pameti. Jedna od najbitnijih stvari u životu je integracija iskustva. Mi integrišemo iskustva i znanja i na osnovu njih pravimo buduće izbore.
Prvo, normalno je imati problem, jer je on deo funkcionalnog odnosa. Kad do njega dođe, valjda treba da razumem u čemu je problem u komunikaciji, koja su moja rigidna uverenja, da shvatim tvoju perspektivu. Valjda ću sutra skuvati kafu i razmisliti šta sa svim tim treba da radim, ali – ne. Ništa od toga nećemo, već ćemo reći – tako je kako je, al’ ko zna zašto je to dobro.
Ako nije dobro onda nije dobro! Biće dobro samo ako razumemo što nije dobro.
View this post on Instagram
■ Koje reči imaju moć?
– Želim. Želja može da bude lepša od samog čina, samo je problem kad postane imperativ. Kada nam želje postanu imperativi tada imamo problem. Suprotno “želim“ je verovatno “moram“, a to je ružna reč. Ne moraš baš ništa. To često ljudima govorim. Moranje je imperativ, a slobodan čovek ne radi po principu imperativa.
Želja podrazumeva aktivnu poziciju, a aktivna pozicija je put ka njenom ostvarenju, na kome pravimo određene izbore – male, merljive, ostvarive – i snosimo odgovornsot za njih. Moramo biti spremni da platimo cenu svojih izbora. Moramo da prihvatimo da sve što želimo ne moramo u potpunosti da ostvarimo. Ne žurimo nigde.
Apropo žurbe… Ljudi kažu “takav sam“, pa onda ide tvrdoglav, hrabar… Čekaj, tvrdoglav si i sa 22, i sa 32 i sa 52? Ne možemo presuditi kakvi smo, već prolazeći kroz životnu evoluciju, kroz razne životne cikluse, prepoznajemo izazove i probamo da naše potencijale i snage stavimo u funkciju tih izazova. U tome prolazi život. Nekad sam više hrabar, nekad manje, nekad znam šta hoću, nekad bauljam i ne znam šta hoću.
Nemojte suditi sebi i drugima. Nemojte lepiti etikete, koje mogu biti i pozitivne i negativne, ni sebi ni drugima.
Tekst je urađen na osnovu izlaganja dr Misojčića na Vivaldi forumu
