Nedavno je “Laguna” objavila knjigu “Opuštena žena”, koju je napisala Nikola Džejn Hobs, licencirana psihološkinja specijalizovana za psihologiju odmora. Mada verujem da za promenu navika, uverenja, stavova, pogleda – treba mnogo više od jedne knjige, ova me je zaintrigirala.
Zasluge za to, pre svega, ima naslov, jer ne znam ni jednu ženu za koju bih mogla da kažem “ona je zaista opuštena”. Bila mi je zanimljiva i konstatacija da Nikola Džejn Hobs razbija kulturološki mit da je opuštanje lenjost.
Autorka u knjizi kaže: „Dok sam godinama slušala žene kako otvaraju srca pričajući o svojim borbama, uočia sam deset šema koje žene često razvijaju u detinjstvu, a koje mogu postati prepreka opuštanju, samoizražavanju, intimnosti i radosti“.
Ovo su te šeme, a vi same sebi odgovorite u koliko njih se uklapate. Ja sam sebe propitivala dok sam pisala ovaj tekst…
View this post on Instagram
1. Šema nedostojnosti – uverenje da s nama nešto nije u redu i da smo defektni, skrhani, neželjeni, nedostojni i da nismo vredni ljubavi.
2. Šema perfekcionizma – uverenje da moramo da ispunimo izuzetno visoke standarde da bismo bili dostojni, oštro kritikovanje sebe zbog grešaka i osećanje stida zbog sopstvenih navodnih nedostataka i nesavršenosti.
3. Šema produktivnosti – opsednutost vremenom, efikasnošću i dostignućima, snažan poriv da kompulzivno “radimo”, preterana posvećenost poslu i ličnim projektima nauštrb odmora i bliskih odnosa i merenje sopstvene vrednosti na osnovu produktivnosti.
4. Šema udovoljavanja drugima – pretereano usredsređivanje na to da usrećimo druge i udovoljavanje njihovim potrebama žrtvujući sopstvene u pokušaju da dostignemo intimnosst, izbegnemo osećanje sebičnosti i sprečimo odbacivanje i kritiku.
5. Šema hipernezavisnosti – uverenje da se možemo osloniti isključivo na sebe, teškoće u delegiranju zadataka, strah od traženja pomoći i očekivanje da će nas drugi napustiti i da se ne možemo osloniti na njih niti od njih tražiti podršku.
6. Šema preterane kontrole – preterano potiskivanje sopstvenih emocija, ranjivosti, osećajnosti, spontanosti i razigranosti, postupanje u skladu sa krutim pravilima o tome kako “treba” u mnogim oblastima života i verovanje da će se, ako izgubimo kontrolu, naš život raspasti.
7. Šema neuspešnosti – verovanje da smo neuspešni koliko god da postižemo, osećanje da zaostajemo u životu i verovanje da smo nesposobni u poređenju sa članovima svoje porodice, prijateljima, kolegama i onima koje pratimo na društvenim mrežama.
8. Šema samoućutkivanja – uverenje da naše potrebe, osećanja, mišljenja, ideje i želje nisu važni i izbegavanje da ih ispoljavamo kako bismo izbegli sukobe i održali sklad u vezama.
9. Šema traganja za odobravanjem – zasnivanje sopstvene vrednosti na mišljenjima i odobravanju drugih i preterano usredsređivanje na njihovu pažnju i prihvatanje (npr. naosnovu toga koliko postižemo, kako izgledamo ili koliko smo prilagodljivi).
10. Šema nesigurnsoti – verovanje da na ovom svetu nismo bezbedni, večito očekivanje neke neminovne neprijatnosti i očekivanje da nam e svakog trenutka desi nešto užasno (npr. bolest, nesreća, zločin, raskid ili gubitak posla).
