Mnogo ljudi želi da ode negde gde se neće gurati s ostalim turistima, gde će se osećati bezbedno, gde će moći da vidi nešto zanimljivo, jede u restoranima po pristojnim cenama… Zvuči komplikovano sve dok ne čujete Milicu Vuković koja govori o Uzbekistanu.
Dok smo radile ovu priču pomislila sam da zaista treba preći tih skoro šest hiljada kilometara i doživeti sve što je i ona. Kad pročitate tekst pogledajte albume fotografija na njenom Instagram nalogu – @milicawoo, jer ćete verovatno dobiti ideju za još neko putovanje.
View this post on Instagram
■ Zašto baš Uzbekistan?
– Gledajući brojne fotografije i videe na Instagramu poželela sam da odem baš tamo, mada mi je na prvi pogled delovalo da je daleko. Ispostavilo se da putovanje nije bilo komplikovano kao što sam mislila da će biti. Let je, sa presedanjem u Abu Dabiju, trajao osam sati.
Karta je koštala oko 250 evra, ali nije bilo čak ni ručnog prtljaga, već samo jedan ranac. Ipak, i drugarica s kojom sam putovala i ja smo uspele da spakujemo sve što nam je bilo neophodno za pet dana. Srećna okolnost je što smo išle tokom leta, kad su stvari znatno tanje.
■ Povoljne cene
– Iznenadile smo se kad smo našle vrlo pristojan hotel, u kome je noćenje za dve osobe koštalo trideset evra. Po Evropi je postalo uobičajeno da smeštaj bude sto evra dnevno, pa nam je ovo delovalo kao poklon.
Za 3-5 evra može da se pojede “konkretan“ obrok u restoranu, ne najekskluzivnijem, ali lepom. Hrana mi se jako dopala, mada su jači začini. Uostalom, njihova kuhinja je po tome poznata. Najviše mi se svidelo jelo plov, koje se pravi od pirinča, mesa i pvorća. Liči na naš pilav, ali je ukus intenzivniji, upravo zbog začina. Svidela mi se i samsa, pecivo punjeno mesom ili povrćem, i naravno tradicionalni hleb “nan“, koji se peče u specifičnim pećima. Mislim da je to najukusniji hleb koji sam ikada probala.
Ne smem da zaboravim ni veoma zanimljiv Siyob bazar. Atmosfera je baš onakva kakvu zamišljate, a ja sam najviše kupovala začine i voćne čajeve.
View this post on Instagram
■ Princeza iz bajke
– Najviše me je oduševio grad Samarkand, koji se nalazi na nekadašnjem putu svile. Registan Square trg je impresivan. Dok stojite na njemu imate utisak kao da se nalazite u bajci, a taj osećaj je bio još intenzivniji kada sam obukla njihovu tradicionalnu haljinu.
Ako želite ovakve fotografije unapred angažujete fotografa, koji se postara i za iznajmljivanje haljine.
View this post on Instagram
■ (Ne)znanje engleskog nije problem
– Budući da masovni turizam nije osvojio Uzbekistan može se desiti da vas lokalno stavnovništvo pomalo zagleda, ali će svi biti vrlo ljubazni. Nećete na svakom koraku sresti nekoga ko zna engleski, ali će se svi potruditi da nađu način da vam nešto objasne.
U restoranu u kom smo jele, pitale smo konobara gde bismo mogle da vidimo kako se pavi i peče hleb, o kome se toliko govori. Mada se nismo do kraja razumeli, dok se naša hrana spremala, on nas je odveo u pekaru svog brata. Neverovatno je da neko napsuti svoj posao, samo da bi nama ispunio želju. Gledati kako se pravi nan hleb i još dobiti priliku da ga ubacite u peć – pravo je zadovoljstvo.
■ Vidimo se ponovo
– Podrazumeva se da ćete posetiti i glavni grad Taškent, u kome nema ni približno toliko tradicionalnih delova kao u Samarkandu. Za neki sledeći dolazak u Uzbekistan
planirala sam da vidim i gradove Buharu i Hivu, ali da bi se obišlo sve što mislim da vredi videti potrebno je u Uzbekistanu provesti između sedam i deset dana.
View this post on Instagram
