Zoranu Arunović je streljaštvo vodilo s jednog na drugi kraj sveta. Mnogo puta je u gradovima u kojima se takmičila videla samo strelište i hotel, ali bilo je i putovanja koja su joj dala priliku da stekne uspomene koje nisu vezane za ostvarene rezultate.
Kada sam je pitala kojih pet gradova ili zemalja su joj NAJ-NAJ zbog lepote ili neobičnosti, rekla je:
♦ KOREJA
Ako govorimo o zanimljivosti, onda je Koreja broj jedan. Svaki put kada dođem u tu zemlju, doduše posle mnogo truda da do nje stignem, istinski uživam. Korejci veoma mnogo pažnje poklanjaju estetici, hortikulturi… Drvoredi trešanja su fantastični.
Njihove jagode su neverovatno ukusne. Kupuju se u gajbicama od stiropora, u kojima su uglavnom poređane u tri reda po 10-15 komada. Prilično su skupe, ali osim ukusom fasciniraju i mirisom i divnom jarko crvenom bojom. Ni jedna jedina koju sam probala, a često sam ih jela, nije bila bezukusna. Uzgred, kod njih se jabuke prodaju na komad.
View this post on Instagram
♦ INDIJA
Uprkos stomačnoj infekciji koju sam, kao i većina Evropljana, imala tokom boravka u Indiji, ta zemlja je na mene ostavila veoma snažan utisak. Tadž Mahal i Agra su neverovatni, a ako je posetite uverićete se i u bezbroj puta ponovljenu konstataciju da se u Indiji vide sve moguće suprotnsoti.
Dovoljno je setiti se da se tu, najnormalnije, mimoilaziš s kravama, dok oko tebe skakuću majmuni, koji umeju da budu prilično agresivni. Kada vide da nosiš kesu jasno im je da je u njoj nešto što će im biti zanimljivo, pa postoji mogućnost i da te napadnu, da bi došli do tog što žele.
View this post on Instagram
Moja drugarica je kupila voće, kokosovu vodu ili šta već i ostavila otvoren prozor hotelske sobe. Dok je ona ležala, majmun je ušao i krenuo ka „posluženju“. Ne zna se ko se koga više uplašio – ona njega ili on nje. Mislim, čak, da je u hotelu pisalo „ne ostavljajte hranu na vidljivom mestu i zatvarajte prozore“. Budući da smo išli na takmičenje sigurnost je bila na prvom mestu, pa sam jela samo hotelsku hranu. Ja, i inače, ne volim da eksperimentišem s ishranom, jer imam jako osetljiv želudac.
MINHEN – JEDAN OD OMILJENIH GRADOVA
♦ MINHEN
Minhen, u kome sam bila bar 25 puta, a samo jednom kao turista, jedan je od mojih omiljenih gradova u celom svetu. Tu sam doživela i najgore i najlepše trenutke karijere. Međutim, ne pamtim ga samo zbog toga. Minhen ima neku posebnu lepotu. Često kažem da je to grad koji vibrira (osim kad je zima ;)). U njemu ti se može desiti da u dva dana od prave zime dođeš do plus 30 stepeni.
U Minhenu imamo Svetski kup, pa sam u njemu bar dva puta godišnje. Jednom je u januaru, kad jeste hladno, ali i tada ima svoje draži. Tada se na Marienplacu, koji ima posebnu atmosferu, prave bademi u cimetu, pa pečeno kestenje… Ne volim da jedem bilo šta sa cimetom, ali uživam u mirisu koji je toliko opojan, da prekriva ceo trg.
View this post on Instagram
♦ SIDNEJ
Svojevremeno je moja najveća želja, vezana za putovanja, bila da odem u Sidnej, jer su 2000. tamo bile Olimpijske igre. Kad sam, najzad, došla, to je bilo ispunjenje svih mojih snova. Nastup je bio jako loš, ali je sam grad ispunio sva moja očekivanja.
Sidnejska opera mi je uživo izgledala manja nego na slikama, ali je bio predivan vajb oko nje, kao centralnog mesta celog grada. Jasna Šekarić me je svuda vodila… Sećam se da smo išle na neke litice, preko čuvenog sidnejskog mosta, na Bondaj beach…
♦ RIO DE ŽANEIRO
Posle OI u Riju ne samo da nisam imala želju da se ikada tamo vratim, već sam rekla „nikad više“, jer me je jako nerviralo što na aerodromu provodimo sate i sate čekajući dozvole prvo da unesemo oružje, a onda da se ono transportuje. Zamislite, letite s jednog na drugi kraj sveta, a onda na aerodromu budete osam sati, kao što se nama desilo prošli put. Međutim, kad me je sportski put ponovo doveo – dopalo mi se.
Rio je na svoj specifičan način veoma lep. Naravno, zbog kriminala i svega drugog, rizik je veliki. Išli smo da se slikamo na mestu koje se zove Pedra de Telegrafo, a da bismo došli do te stene trebalo je 45 minuta pešačiti kroz prašumu. Naravno, sve je prilagođeno turistima, pa nema opasnosti. Priroda je fascinantna – plaže o kojima se jako brine, zalasci i izlasci sunca… Baš volim te trenutke. Kad god mogu da ih sebi priuštim, što baš nije često zbog ograničenog vremena, uživam gledajući izlazak sunca, a najlepši je baš u Riju.
View this post on Instagram
Dve godine uzastiopno smo tamo išli. Budući da se moj program završio ranije, trebalo je da jedan dan sačekam ostatak ekipe, da bismo se zajedno vratili kući. Odmah sam znala kako će izgledati početak tog dana… Budim se oko četiri sata, navučem na sebe sve što imam, jer je hladno, i idem na plažu. Mada se i hotel nalazi na plaži i u sigurnijem je delu grada, nije mi bilo svejedno, jer je još uvek bio mrak. Međutim, želja da gledam izlazak sunca je mnogo veća od potencijalne opasnosti.
Ubrzo se pokazalo da je strepnja bila nepotrebna, jer je već u to vreme bilo mnogo trkača. Brazilci jako neguju kulturu zdravlja, trčanja, fitnesa. Duvao je vetar, bilo je baš je hladno dok sunce nije izašlo, ali je prizor spektakularan.
