Početkom marta počinje nova sezona “Survivora”, u kojoj ćemo osim novih takmičara imati i novog voditelja. Pod suncem Dominikane iz večeri u veče ćemo gledati Ammara Mešića, kog smo upoznali delom zahvaljujući ulogama u serijama, delom zbog toga što je uvek imao hrabrosti da kaže ono što misli.
Ovo je prilika da ga upoznate “na drugi način”.
View this post on Instagram
■ Tri dominantna utiska iz Dominikane?
– Uzbuđenje, neverovatno visok procenat vlage u vazduhu i Survivor, u svakom smislu te reči.
■ Da li te hvata panika kada je baterija na mobilnom na 15%?
– Ne, jer uvek imam eksternu bateriju.
■ Kakvu kafu voliš i kad piješ prvu?
– Prva jutaranja kafa mi je jedina tokom dana. Kad ustanem skuvam tursku kafu, s jednom kašikom šećera. Tu veliku šolju kafe pijem dugo i sam, čak i kad sam kod mojih u Prijepolju.
Volim da je popijem u tišini, a jedna od novina koju sam uveo je da uz nju čitam lepe vesti, sa nekoliko Instagram stranica. Želim da ujutru saznam koliko se polarnih medveda vratilo u svoja staništa ili u kojoj meri se ozonski omotač oporavio, a vesti koje ne spadaju u lepe, ako su bitne, sigurno će stići do svakog od nas.
View this post on Instagram
■ Da li češće kažeš “imam problem“ ili “ovo je izazov“?
– Ne mogu da prihvatim te psihološke igrice. Izazov je da odem u “Survivor“ ili na poligon, a problem je problem. Da li ću ga rešavati – hoću. Da li ću ga rešiti – ne znam.. Lajfkoučevi mi idu na živce. Pažnja se poklanja njima, umesto kvalitetnim ljudima koji su počeli da rade psihoterapiju tek posle ozbiljnog školovanja.
■ Postoji li serija koju možeš da gledaš po ko zna koji put?
– “Prijatelji“.
■ Koji su tvoji “kafanski hitovi”?
– Menjaju se, a sada su to pesme Halida Bešlića. Izdvojiću “Okuj me care”.
■ Omiljena mesta u Zagrebu?
– Kafić „Trač“, blizu mene …, jer se nalazi između zgrada, a u prirodi, miran je, nije fensi. Kad god je bilo lepo vreme, posle seta bih tu svratio na kafu.
■ Da li si nekad poželeo da aktivizam zameniš ulaskom u politiku?
– Ne, mada je bilo poziva. To me uopšte ne zanima. Ukoliko bih se, kojim slučajem, angažovao onda bi to bilo u mom Prijepolju, jer ako neko zna probleme svoje opštine onda smo to mi, njegovi žitelji. Voleo bih da pomognem svom gradu, ali teško da bih se i na tom nivou uključio.
View this post on Instagram
O nečem ozbiljnijem nema govora. Želim, samo, da živim u normalnoj državi. Verujem da studenti kao i većina drugih ljudi koji su deo te priče, nemaju političke pretenzije ni u podsvesti, već hoće upravo to – život u normalnoj državi.
■ Kada si poslednji put nešto napisao olovkom?
– Pre tri-četiri meseca. Bio je to period “gušenja” zbog svega što se dešava, a nisam želeo da idem na psihoterapiju, jer pravim pauzu. Tada sam počeo da zapisujem svoje misli. Naravno, mejlovi su neophodni, ali više volim papir. Kad spremam ulogu uvek moram da tekst odštampam
■ Koliko imaš tetovaža i koja je najstarija?
– Imam četiri, a prva je majmunčić, kog sam uradio na Šrilanki.
■ Šta najčešće donosiš s putovanja?
– U jednom periodu sam kupovao slike. Na zidu mi stoje slike iz Zanzibara, Kenije, Egipta i Šrilanke.
■ Šta trenutno čitaš?
– Pročitao sam “Moja baka vam se izvinjava”, a sada čitam takođe Bakmanovu “Mi protiv vas”. U “Moja baka vam se izvinjava” je divno opisan odnos bake i unuke. Mene je posebno razgalila, jer sam od svih bliskih ljudi najviše vezan za baku.
View this post on Instagram
■ Kom jelu ili kolaču ne možeš da odoliš?
– Sarmi, junećim obrazima, puslica torti, palačinkama…
■ Koje jelo je tvoj “zaštitni znak”?
– Baš dobro kuvam, ali nikad samo za sebe. Obično prijateljima spremim neke domaće stvari poput sarme, pasulja, graška… Nedavno su mi dve drugarice bile u Zagrebu, pa sam pravio musaku. Emilija je rekla da nikad bolju nije probala.
■ Koje mesto je idealno za produženi vikend?
– Prijepolje. Blizu je manastir Mileševa iz trinaestog veka, u kome je freska “Beli anđeo”, a u selu Hisardžik je džamija, u kojoj se čuva najstariji primerak Kurana na Balkanu. Divni su slapovi Sopotnice i kanjon Mileševke, a sam grad je na dve reke.
Kad posle susreta sa istorijom i divnom prirodom poželite da nešto pojedite idite u Mahovu pekaru, jednu od najpoznatijih u Srbiji. Stara je više od veka, a ćevapi i komplet lepinje se peku kao nekada, u peći na drva.
View this post on Instagram
