Pre dve-tri nedelje mi je prijateljica rekla – što ne uradiš priču s Macom, neverovatno je pametan. Pomislih “u pravu si“ i već posle par dana sam zvala Dragana Marinkovića Macu, a onda smo se toliko lepo ispričali, da sam imala materijala za tri teksta.
Mogli smo o porukama „Lajfkouča“, nove predstave s kojom sada obilazi region, pa i Evropu, ali – nametnulo se sijaset drugih tema.
View this post on Instagram
■ “Nemoj me razočarati“
– To je replika koju mi je Bog šapnuo. Kad nekog zaista voliš i kad neko zaista voli tebe, onda ga nećeš razočarati. Ja izdati ne znam, a meni je sve to ista stvar – izdaja, prevara, razočaranje. Nećeš to uraditi ako znaš da te volim i kažeš da ti mene voliš. Čovek je svesno biće, ne možeš napraviti glupost, kojom ćeš me razočarati, poniziti. Molim te, nemoj me razočarati ako me voliš, a znaš da te volim.
Tako je i s decom, ali ih treba odgojiti da se to ne desi. Ja sam sa svojom decom putovao. Sa šest meseci su već išli sa mnom. Moje dete nikad nije reklo “dosadno
mi je“, a svuda sam ih vodio, na turneje, na sastanke…
■ Jarane, pravi kuću gde hoćeš
Mnogi kažu “pustio sam korenje“. Ma, kakvo korenje. Znam ljude – naprave deci po kuću u dvorištu ili spratove u porodičnoj kući, a ta ista deca odu da žive u stanu. Zato ja ne nameravam da deci gradim kuće. Jarane, pravi ih gde ti hoćeš. Ne sputavam nikoga, niti sam sinu govorio šta treba da studira, niti kako treba da živi, a neću se mešati ni kad bude ženu birao. Ako me nešto pita – posavetovaću ga.
Ja sam, nažalost, rano ostao bez oca. Očeva figura mi je mnogo falila. Majka je majka, dok je ona živa još uvek si dete. Da se ne lažemo, bez obzira koliko godina
imaš, čućeš – jesi li se obukao, da li si jeo, nemoj pušiti…
View this post on Instagram
■ Dame biraju
– Moja majka bi jako volela da sam kao Ivan Bosiljčić ili Rade Šerbedžija. 😀 Od nje sam mnogo puta čuo: „Sine, ti si akademski glumac, pa ne možeš tako…“. Daj, bolan mama, pusti, imam svoje. To su večne borbe. Ona je odrasla plešući uz pesme Dragana Stojnića, kasnije Čobija i “Indeksa“, živela u nekadašnjem Sarajevu…
Pričala mi je o vremenu njene i mladosti mog tate. Jako mi se sviđa taj život. Ples, pa dame biraju. Bila su to divna vremena. Nažalost, mi danas nemamo vremena. Izgubili smo želju da šarmiramo, osvajamo, a kamoli nekoga da molimo za ples. Spali smo na tinder.
■ S majkama se ne može izaći na kraj
– Možeš biti majka ili otac, to može svako biološki, ali treba biti mama i tata. Majka mi je često govorila “videćeš kad budeš imao svoje“. Kad sam dobio svoje, rekao sam – eto, imam, šta ćemo sad? Ona me dočeka s odgovorom “a, nisi majka“ . S majkama se ne može izaći na kraj. I dan danas joj se moram javiti, mora ona mene da čuje, da ne bi brinula. Nisam Edip, ali šta ću.
Pazimo ih, mazimo, cenimo… Sve dok je i jedan rodielj živ imaš kome da odeš. Kad ih ne bude, rođena kuća postane tuđa. To je najveća istina.
View this post on Instagram
■ Prve “Levis 501“ i “starke“
– Sam sam ih zaradio, što je normalno. Kako drugačije? Moj Simeon je počeo da radi sa trinaest godina u kafeu. Ja sam stari konobar i ugostitelj, držao sam i klubove i resotrane. Kafana je institucija, u njoj upoznaš mnogo ljudi. Izvoli, nauči napraviti kafu, tacnu u ruke, odnesi je…
Već tada je naučio odnos prema novcu. Bio je gladan, kažem mu “što nisi uzeo picu“, a on odgovori – gde ću picu, za šta sam onda radio, uzeo sam sebi kiflu. Znači, shvatio je šta znači dinar, a ne samo daj, daj, daj… Postigao sam upravao to što hoću. Šta bolan daj! Svi živimo od danas do sutra, sutra ja mogu “pa-pa“, a šta ćeš onda ti? Ne znaš platiti struju, ne znaš šta je život. Moraš da učiš od malena.
Detetom se moraš baviti. Čuješ “navukao se na drogu i šta sve ne“, jer je neshvaćen. Nije jadno dete krivo, nego roditelji koji se ne bave decom. Pogubili smo decu u
velikim “gajbama“ i više ne možemo da ih pronađemo: Nama je bitnija velika gajba, nego velika ljubav u stanu, poput onog u kome smo mi odrastali.
