Prvi oktobar se već četrdeset devet godina obeležava kao Svetski dan vegetarijanaca, a po novinarskoj logici to je dobar povod za jedan pravi “vegetarijanski intervju“. Neophodni “sastojci“ su elokventna sagovornica, po mogućnosti poznata velikom broju ljudi, koja se upravo tako hrani.
Naravno, nije bilo ni malo dileme da ovu priču treba uraditi sa Zoe Kidom, koja je vegetarijanka tačno trideset godina.
View this post on Instagram
■ Sećaš li se dana kad si rekla – zbogom šnicle, sarme, ćevapi?
– Bila sam tinejdžerka, baš klinka. Ne sećam se toga kao neke velike, dramatične odluke. Znam samo da mi se probudila empatija prema životinjama koje završe na našem stolu, pa sam odlučila da prestanem da jedem meso, zauvek. Mislim da su svi oko mene čekali da prođe ta “faza“, a ona se, evo, otegla na tri decenije.
Meni je to od početka bilo vrlo prirodno, nisam imala osećaj da se nečeg odričem, tim pre što meso nikada nisam ni volela. Neki ljudi imaju uspomene na bakine
sarme, pečenje ili roštilj, a ja sam uvek radije birala priloge, sir, povrće, testeninu, salate, voće… sve ono što je za druge bilo “sa strane“. Zato mi prelazak nije bio težak.
Kod mene se nije radilo o borbi sa sobom, nego o tome da sam konačno poslušala organizam koji je oduvek znao šta mi stvarno prija.
■ Da li si, ipak, tokom svih tih godina bar ponekad poželela da pojedeš parče šunkice ili hamburger?
– Iskreno ne, nikad. Kao da sam zauvek izgubila čulo za meso. U međuvremenu mi je miris mesa postao veoma težak i ne prija mi, kao ni miris prženja na masti. To baš ne mogu. Ne bih ga nikad više ponovo jela, sigurna sam. Imam žudnju za testeninama, krompirom, sirevima, slatkišima… Veliki sam uživalac u hrani.
■ Ljudi često mešaju pojmove vegetarijanac i vegan.
– Jedem jaja i mlečne proizvode, a sir mi je velika ljubav. Nisam vegan i ne osećam potrebu da svoj način ishrane pretvaram u strogu etiketu. Samo slušam svoj instinkt, svoj organizam i radim ono što mi prija. Važno je da jedem raznovrsno, da uživam u hrani i da se dobro osećam.
Obožavam da kuvam, stalno sam u pronalaženju novih recepata, često eksperimentišem, čak izmišljam recepte kada sam ograničena sastojcima. Ima toliko fantastičnih ideja koje ljudi rado dele na mrežana i na you tubu. Ovo je vreme kada samo treba biti radoznao, imati malo vremena i sve se nađe.
■ Da li jedeš ribu i morske plodove?
– Budući da ih jedem, znam da bih, tehnički, mogla da se nazovem peskoterijankom, ali ljudima je najjednostavnije kada kažem da ne jedem meso. Ne opterećujem se previše definicijama, važno mi je da je to ishrana koja mi odgovara. Taj moj režim ishrane se potvrdio kroz godine, a i za vreme trudnoće. To dokazuje moja krvna slika, a i ocena mojih beba. Mediteranska dijeta je najbolja dijeta za zdravlje, a i naš proslavljeni šampion Nole to može da potvrdi.
View this post on Instagram
■ Da li se, tokom tog ne baš kratkog perioda, promenio odnos naših ljudi prema vegetarijanstvu?
– Kada sam prestala da jedem meso, to je bila egzotika, a prvo pitanje je skoro uvek bilo: „Dobro, a šta ti onda jedeš?“ U restoranu je vegetarijanska opcija često značila krompir, salatu, grilovano povrće (skoro uvek bezukusno i dosadno). Danas je izbor mnogo veći, ljudi više putuju, zanimaju ih različite kuhinje, dostupne su namirnice koje ranije nismo ni viđali.
Najvažnije je što je nestalo tog čuđenja, najzad više nije nikakva začudnost da neko ne jede meso.
■ Budući da si bila skoro devojčica kad si odustala od mesa, kako su reagovali tvoji roditelji kad si im to saopštila?
– Imala sam sreće da je mama zdravstveni radnik, veoma upućena u dijetologiju, pa me je podržala u toj odluci. To mi je baš značilo. Spremala mi je fantastične, nutritivno vredne obroke, zamene za meso. Polako su svi uz mene smanjili količine mesa u tanjiru, što se kasnije ispostavilo kao veoma pozitivno.
■ Da li te na slavljima ljudi “nutkaju“ pečenjem, jer “šteta je da ne probaš“?
– Naravno, naročito na slavama i velikim porodičnim okupljanjima. Uvek se nađe neko ko kaže: „Ma uzmi samo malo, nije to ništa.“ To su obično muškarci, kojima je nezamislivo da se meso zaobiđe. Veoma često se dešava da se domaćini, kad dolazim na večeru, preopterete time šta ću jesti, pa se samo bave mojim obrokom. Na kraju preovladavaju veggie recepti, a istina je da su meni sir, masline i salata dovoljni za potpuno uživanje.
■ Da li tvoje ćerke Istra i Lava jedu meso?
– Nikada nisam želela da im nametnem svoj izbor, jer smatram da je važno da deca jedu raznovrsno, probaju razne stvari i vremenom sama razviju odnos prema hrani. Pokazujem da i bez mesa može da se jede lepo, ukusno i zdravo, ali ne pravim od toga pravilo za njih. Važno je da jedu sve umereno izbalansirano.
View this post on Instagram
■ Za sebe i supruga si rekla: „Nas dvoje smo primer kako vegetarijanac i mesožder mogu da žive u apsolutnoj harmoniji i da jedno drugom ugađaju“. Kako u vašoj kući izgleda kulinarsko ugađanje?
– Vrlo jednostavno, uz malo tolerancije. Često svi jedemo isto, npr. pastu, rižoto, povrće, ribu, neku dobru čorbu ili salatu. Kada se pravi meso, ono se jednostavno doda njemu i deci, a meni ostane ono što volim. Prilozi su moji. On ume da napravi divne stvari od povrća, paste, salate i ribu. Vikendom je zadužen za specijalitete, a ja kuvam preko nedelje. Ja sam radni kuvar, a on paradni. 😀
■ Da li suprugu i deci spremaš jela s mesom?
– Pre no što su se one rodile, to mi je bilo nezamislivo. Ne bih meso ni pipnula, a sada mi je spremanje takvih jela rutina, jer je to za njihovo dobro. Zanimljivo je što sve pravim po osećaju, bez probanja i retko se desi da omanem. U prstima je neki osećaj za začine i meru. Baš uživam u inspirativnim receptima i raduje me da kuvam za svoje najmilije.
■ Šta ti od hrane ili pića predstavlja najveće zadovoljstvo?
– Dobar sir, smokve, masline, sveža paprika, pasta, brusketi sa belim lukom i maslinovim uljem, riba, plavi patlidžan u rerni, morski plodovi, nešto što miriše na leto i Mediteran… to me baš raduje. Čaša tamjanike uz ručak, a pre toga moj omiljeni hladni “Nespresso” sa kokosovim mlekom, koji ne bih menjala ni za šta.
■ Najlepše vegetarijansko jelo koje si probala?
– Ne mogu da izdvojim samo jedno kao najlepše, ali na pamet mi padaju ‘melanzane a la parmigiana’, meditersnski recept od plavog patlidžana sa mocarelom, paradajzom i maslinovim uljem. Porodično obožavamo gambore dinstane na puteru, pastu sa šargarepom, tikvicama i pestom. Volim jednostavnu kuhinju, koja dozvoljava igru i improvizaciju. U tome sam ekspert.
