Ja ću odgledati utakmicu, ali za pola godine neću znati razliku u koševima ili ću napisati tekst o premijeri nekog filma, a dve godine kasnije se neću sećati ko ga je režirao. Slično funkcioniše većina ljudi iz mog okruženja, ali zato mi nismo “tragači“ u “Poteri“.
Gledajući ih, čovek se zapita – kako uspevaju prvo da sve to nauče, a onda i da ne zaborave. Prilika da to saznam ukazala se prošle nedelje, kada sam radila intervju sa Žarkom Stevanovićem.
■ Kako uspevaš da tolike podatke “sačuvaš“ u memoriji?
– To je sport. Kao što šahista, koji iza sebe ima hiljade partija, može da predvidi pet poteza unapred, tako sam ja istrenirao mozak da shvatim šta je dovoljno relevantno da se zapamti za kasnije. Naravno, dosta toga zaboravim, jer mi mozak, ipak, ne radi kao kompjuter. 😀
Mnogi me pitaju da li imam fotografsko pamćenje, ali ga nemam. Recimo, glavne gradove svih zemalja sveta naučio sam kad sam imao šest-sedam godina, ali sam to uradio zato što mi je bilo interesantno. Zabavljao sam se čitajući spiskove. Tako se danas zabavljam igrajući kvizove na internetu. Pre petnaest godina nisam znao da nabrojim pet filmova koji su dobili Oskara za najbolji film, a sada znam sve, jer sam toliko puta prošao krozu tu materiju.
Ne kaže se za džabe da je ponavljanje majka znanja, ali nikada nisam svesno učio po sistemu – ovo ću zapamtiti za kviz, već sve kroz zabavu.
View this post on Instagram
■ Ipak si pamtio mnogo više od vršnjaka, čim si sa šest-sedam godina znao sve glavne gradove.
– Više sam nadograđivao. Kao što u mozgu postoje neuroni i sinapse, koje ih povezuju, tako sam gradio veze između raznih informacija. Jako sam radoznao, a to je veoma važno. Imao sam samo tri godine kada sam naučio da čitam. Najsmešnije je što niko u mojoj porodici nema pojma kako se to desillo. Ne zna ju čak ni deset godina starija sestra i devet godina stariji brat, ali da se vratim na temu. Sve novo što bih naučio povezivao sam sa onim što sam do tada znao.
■ Da li moraš da “obnavljaš gradivo“?
– Recimo, te glavne gradove nisam ponavljao pet-šest godina, ali znam da ih znam i da nema potrebe da se ponovo njima bavim. Sve zavisi kada nešto uđe u “dugu memoriju“.
■ Veoma često se takmičarima postavlja pitanje “da li ste se spremali za kviz“, kao da je reč o ispitu na fakultetu.
– Za kviz se sprema celog života. Jedino možeš da se intenzivnije pozabaviš oblastima koje su ti slabe tačke. Čitaocima će delovati smešno, ali imao sam problem sa opštinama i okruzima u Srbiji. Postoji petnaestak opština koje nikako nisam mogao da zapamtim.
■ Postoji li još tema s etiketom “slaba tačka“?
– Domaće serije i “generacijaska pitanja“, a to su ona vzana za život u SFRJ. Do takvih informacija se teško dolazi na klasičan način. Da biste bili sigurni u odgovore trebalo je živeti u to vreme. Mene su pre par godina prozivali, jer u Poteri nisam znao šta je“vekerica“. Ljudi su govorili “zna glavni grad Malavija, a ne zna šta je obična vekerica“. Rođen sam 1994, a tada je digitalizacija uveliko krenula. 🙂 Već u prvom razredu sam imao kompjuter.
■ Za dvadeset pet godina će neki mladi ljudi govoriti – u prvom razredu sam imao AI.
– Mnogi pljuju veštačku inteligenciju, kao nešto što će ljudima oduzeti poslove. Naprotiv, kroz vreme će stvoriti nove. Smatram da uvek treba ići u korak s vremenom. Deci, sigurno, ne treba oduzimati mogućnost korišćenja interneta ili AI, jer će im to biti neophodno u profesionalnom životu. Važno je naučiti ih kritičkom mišljenju.
■ Da li kad čitaš neki tekst u novinama odmah osetiš koji bi podaci iz njega mogli da posluže za kviz?
– Osim učešća na pab kvizovima imam iskustvo kao autor raznih šampionata u kvizovima. To je već profesionalni nivo i što se tiče težine pitanja i kad je reč o ozbiljnosti takmičenja. Dok sastavljam pitanja za te kvizove neretko pomislim – ovo ću možda nekada iskoristiti. Tako, zapravo, zapamtim. Još bolje – ako nešto pogrešim, pa me neko ispravi, u memoriji mi ostane to što sam pogrešio, a zajedno i ispravno rešenje.
Neko pripremu za kviz zamišlja kao čitanje enciklopedija, ali ne mora tako. Možeš šetati ulicom i na nekoj zgradi videti tablu, na kojoj piše da je tu neko živeo. Eto, podatka koji može biti u kvizu.
■ Šta je dobra literatura za one koji žele da se u “Poteri“ nađu ispred tragača?
– Najbolje je krenuti sa pab kvizovima. Oni su savršen trening, a tu je rođeno mnogo prijateljstava, veza, ima i dece. Kao i bilo koji hobi, pab kvizovi okupljaju ljude sličnih interesovanja.
