Anu Mirković sam upoznala na samom kraju prošle godine. Od tada sam bezbroj puta ponovila da bi svakome, koga bar nakratko obuzme sumnja u uspeh ili malodušnost, trebalo obezbediti petnaest minuta razgovora sa njom. Ona toliko snažno veruje u priču čiji je deo, da se ta vera prenosi na sve oko nje.
Posebno je zanimljivo što smo razgovarale u vreme kad su protesti bili u mirnijoj fazi, a njen optimizam je bio ravan onom, koji je proteklih nekoliko dana ušao u misli i srca ogromnog broja ljudi.
Nadam se da će ovi delići intervjua, koji sam tada uradila s njom, makar delimično dočarati ovo što sam upravo rekla.
View this post on Instagram
Generacija “Z“ resetuje celu planetu
Deceniju, a možda i više, govorilo se da se rodila i odgojila dosta otuđena generacija, koja se ne druži uživo, samo gledaju u telefon, onlajn započinju i raskidaju veze… Pričali smo, takođe, da su pasivni, cinični, da niti mi možemo da razumemo njih, niti oni nas. 2025. nam je pokazala da smo bili u krivu, pa smo videli da ta Z generacija resetuje celu planetu, a pogotovo našu zemlju, da nas uče toleranciji odnosno sposobnosti da razumemo nečiji potpuno drugačiji stav. Saznali
smo da brinu jedni o drugima i o nama, da jako dobro razumeju poziciju druge osobe.
Volim ih, ali ne blanko, već zato što su takvi
Imam veliko poverenje u tu decu. Mislim da je moja generacija propustila momentum za tako nešto. Bila sam njihovih godina dve hiljadite kad se činilo da imamo kapacitet i potencijal za nešto takvo, ali mnogo toga se desilo. Međutim, ova generacija je, ne samo kod nas već u celom svetu najtolerantnija, najosetljivija i najsolidarnija koja se rodila na planeti.
Mi kao društvo nismo spremni da priznamo greške, a ja s ponosom priznajem generacijsku grešku prema njima.
Zbog posla kojima se bavim, a to je digitalna komunikacija i prevencija digitalnog nasilja, imala sam priliku da ih i ranije bolje upoznam. Kad bih u superlativu pričala o njima, dosta ljudi me je gledalo kao da sa mnom nešto nije u redu. Govorili su mi “ma, ti ih voliš“. Tačno je, volim ih, ali ne blanko, već zato što su takvi. Mislim da se dešavaju velike promene i da drutšvo ima kapacitet da bude bolje, jer će ga oni kreirati.
View this post on Instagram
Prvi put u civilizaciji se dešava da deca znaju više od nas
Naša generacija je malo egocentrična, volimo da smo najpametniji, a malo je i kulturološki, rasli smo uz ono “ja sam u tvojim godinama…“. Znam da roditelje povredi kada im kažem da današnja deca, zaista, znaju više od nas o mnogim stvarima, ali odmah dodam da mi znamo više o životu.
Ne moramo da budemo informisani o vatricama na snepčetu i izazovima na TikToku, ali kad se desi neki problem deca treba da se nama obrate, jer znamo da ih zaštitimo od nasilnika, od uvreda, od psihološkog nasilja… Međutim, roditelji i deca su pokidali kanal komunikacija, pa se ona retko obraćaju njima kad imaju problem. Kažem roditeljima – priđite im, pitajte ih to o čemu oni više znaju. Deca će vam sa uživanjem objasniti. Nemojte im se obratiti rečima “šta gledaš te
gluposti“, jer su njima naši sadržaji gluposti.
Ja sam s mojim klincima gledala sve jutjubere i tiktokere, s njima igrala igrice… Nije me to zanimalo najviše na svetu, ali je njima bilo važno, a kad je tako meni može da bude još važnije. Budite iskreni, pokažite neznanje, jer deca jako ne vole kad fejkujete. Kad je moja ćerka, koja sada ima devetnaest godina, bila tinejdžerka u tonu
glasa mi je čitala emocije. Mudri su, brzi, zreli, imaju mnogo informacija…
Kad gledam mlade kako komuniciraju nisam sigurna da li bih sebi dala prelaznu ocenu – koncizni su, jasni, nedvosmisleni, jako dobro slušaju sagovornika… Privilegija je učiti od njih. Relaksirajuće je za roditelje kad im kažem – ovo je period kad ne morate da imate savet za decu, samo postavljajte pitanja, a u tim pitanjima se stvori komunikacijska čarolija. Oni dobiju informaciju da smo zainteresovani, da su nam bitni… Ne znam ni jednog roditelja koji ne želi da ga dete prevaziđe, ali problem je što imaju utisak da tako gube kontrolu, što nije tačno. Roditelj gubi kontrolu samo ako se isključi iz detetovog života, a oni to nekad čine zbog frustracija prouzrokovanih neznanjem o digitalnom svetu.
View this post on Instagram
Era mržnje je trajala trideset godina
Ljudi me na društvenim mrežama, naročito u poslednje vreme, često pitaju – otkud meni ova mržnja, jer to nije prijatno osećanje. Ranije, kad bih deci govorila o hejtovanju na društvenim mrežama, ponavljala sam reči mog dede, koji je bio pedagog – mržnja najviše šteti osobi koja mrzi. Može se desiti da objekt mržnje nikada ne spozna da ga mrziš, a ti s tim osećanjem živiš.
Međutim, mi živimo u ekstremnim društvenim okolnostima, u kojima se dešavaju veoma ružne stvari. Tada je normalno da bes proizvede osećaj mržnje. Ljudima govorim – važno je da osvestimo da to nije stvar naše ličnosti, već okolnosti.
Kad sam pešačila sa studentima, neko je rekao “jeste li čuli ono sinoć“ i počeo da prepričava šta se desilo. Deca su odgovorila – a, zašto vas to zanima, zašto ne držite fokus na važnim stvarima? Era mržnje je trajala trideset godina. To je skoro trećina veka. Neka im je alal. Došla je generacija koja je odrasla s telefonom u rukama.
Imali su prozor u ceo svet. Prvi put u istoriji imamo da su idoli deci, ali i nama svima, studenti. To se nikad nije desilo.
♦♦♦ Tekst sam radila za Lepotu i zdravlje
