Dugo nisam prolazila Zemunikumom, a onda sam pre dve godine sasvim slučajno krenula kroz taj prolaz koji spaja Glavnu ulicu i Magistarski trg. Prvo sam osetila miris cimeta, a onda videla ljupku radnjicu na kojoj je pisalo Cimi-Vanili. Čim sam ušla bilo mi je jasno da se taj slatki, mirisni svet stvarao s puno ljubavi.
Kada sam, mnogo kasnije, saznala da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan cimet rolnica, pomislila sam – baš tada ću uraditi priču o Katarini Antić i njenim
Cimi-Vanili.
View this post on Instagram
■ Kada ste prvi put rekli – praviću cimet rolnice?
– Nije se to desilo odjednom. Radila sam u državnoj firmi lekova, koju je preuzeo privatnik. Postojala je mogućnost da radnici, koji to žele, budu proglašeni tehnološkim viškom i dobiju otpremninu. Meni je to dobro došlo, jer je suprug radio po petnaest-šesnaest sati dnevno, pa je briga o dvoje dece najvećim delom bila na meni. Sledećih sedam godina sam provela kod kuće.
Uvek sam volela da eksperimentišem u kuhinji, a među mnnogim kolačima koje sam pravila bile su i cimet rolnice. Videla sam da ih u Americi služe s različitim prelivima, a i deca su volela da ih jedu sa dodacima poput eurokrema ili džema. Tako je rođena ideja, koja je realizovana 15. marta 2024, kada je radnja otvorena.
■ Da li ste strepeli, budući da ste praktično počeli od nule?
– Prvo je trebalo naći lokal, što nije lako, pogotovo kad nemate neke velike pare. Za lokale koji vode na glavnu ulicu traže se ogromne pare. Obradovali smo se kad smo našli ovaj prostor, ali je onda usledilo njegovo sređivanje. Nije bilo lako čekati majstore mesec-dva, jer sve vreme morate da ulažete novac, a on ne pristiže. Na kraju smo tadašnji suprug i ja shvatili da će biti najbolje ako to uradimo sami. Bilo je teško, bilo je napeto, ali uspeli smo.
■ Kako je prošao prvi mesec rada, koji je sigurno bio najteži, jer trebalo je vreme da ljudi saznaju za vas?
– Psihički sam se pripremila da godinu i po-dve neće biti velikog prometa. Marketing je jako važan, to sve više uviđam, ali sam oduvek verovala da je najbolja reklama “od usta do usta“. Kad vidim da u radnju ulazi neko ko je već kupio moje rolnice – za mene nema većeg priznanja. I sama rado idem kod malih preduzetnika, koji imaju nešto kvalitetno i ukusno, pa čak i ako su udrugom gradu.
View this post on Instagram
■ Pomenite neko od takvih mesta?
– Picerija “Laboratorija pice“ u Novom Sadu. Testo je toliko dobro da možete biti sigurni da posle te pice nećete osećati težinu u želucu, niti umor. Fermentacija traje između 36 i 48 sati. Kad poželite vrhunski sladoled dođite u Zemun, u Karamatinu ulicu.
■ Kada ste prvi put probali cimet rolnice?
– Verovali ili ne, kod kuće. Kada ste domaćica, a ja sam tih sedam godina to bila celog dana, onda želite da pravite različita jela i kolače. Pomislila sam ako ja to jedem kod kuće, ako moja deca to toliko vole, zašto ne bi probali i drugi Zemunci. Želela sam da Zemun ima nešto neobično.
■ Gde ste našli recept za cimet rolnice?
– Napavila sam kompilaciju recepeta. Ovaj koji koristim nije komplikovan, ali za testo treba imati osećaj. Za tih sedam godina kod kuće sam ga dobro upoznala. Vremenom sam prilagođavala i recept i oblik, pogotovo od kad postoji radnja, jer sam pratila reakcije ljudi. Klasične cimet rolnice nemaju ovakav oblik, već su izdignutije i sabijenije.
■ Kada su se vanilice pridružile cimet rolnicama?
– Tu su od početka, a pravim ih u znak sećanja na moju baku. Na ulazu u lokal, s desne strane, vidite rečenicu “Kao kod moje Age“. Baka se zvala Agica. Od nje sam naučila da mesim kolače.
View this post on Instagram
■ Kad god prođem “vašom uličicom“ vidim vas u radnji. Kada se odmarate?
– Nedeljom radimo do tri, ostalim danima do osam uveče, a ponedeljak je neradan. Radnim danima dolazim između pola sedam i sedam, subotom i nedeljom još ranije, jer je tada cirkulacija ljudi posebno velika, budući da se radnja nalazi veoma blizu zemunske pijace.
Umesim rolnice i od deset su u vitrinama. U toku dana, ako zafale, ponovo ih napravim. Da bi sve bilo kako treba priprema rolnica traje bar dva-dva i po sata. Trenutno imam deset ukusa rolnica plus vanilice.
■ Sve sami radite?
– Moram. 😀 Bivši suprug mi pomaže što se nabavke tiče, a sve ostalo uradim ja. Sin ima devetnaest godina, ćerka šesnaest, ali oni imaju svoje obaveze.
■ Šta uradite kad ste baš-baš umorni?
– Verujte, ne razmišljam o umoru. Dovoljno mi je da u radnju uđe jedna pozitivna osoba, da se našali i ceo dan mi prođe u takvom tonu. Radeći ovaj posao shvatila sam koliko je dobrih ljudi, koji hoće da vam pomognu i pruže priliku. Oni drugi su, srećom, u manjini.
Mislim da je spremanje slatkiša moj način da iskažem ljubav i zahvalnost prema drugim ljudima. Beskrajno mi je drago kad vidim da je to što sam ja napravila nekoga obradovalo.
■ Da li će cimet rolnica, koju danas nismo pojeli, i sutra biti ukusna?
– Hoće, ali je nemojte ostavljati još jedan dan. Ni do sutra je ne stavljajte u frižider. Ako je neko od ukućana, ipak, pomislio da će im biti bolje u frižideru savite je na 20-30 sekundi u mikrotalasnu ili na minut u klasičnu rernu, na 200 stepeni.
View this post on Instagram
