U februaru 2017. sam za portal “Lepota i zdravlje“ uradila intervju sa tri zaljubljena para. Već tada sam pomislila kako bi bilo super ponoviti priču posle nekoliko godina. Međutim, jedan par već sledeće godine nije bio par, a drugi je potrajao malo duže, ali odavno više nisu zajedno.
Samo su Ana Marija i Saša, koje smo na Instagramu upoznali kao @stiklakafaikravata, i danas savršeni sagovornici za priču o ljubavi. Za devet godina, koliko je prošlo od tog teksta, postali su mama i tata. Ove godine slave dvadeset godina veze i deset godina braka i, ne, nisu se zaljubili kao deca, već na pragu punoletstva.
View this post on Instagram
■ Vaš slogan je “medeni mesec zauvek“. Šta posle deset godina braka odgovorite onima koji kažu da to nije realno?
– Kažemo im da su potpuno u pravu. Pre 10 godina sve je bilo drugačije. Mi smo bili drugačiji, drugačije smo zamišljali našu budućnost. Danas, sa dvoje dece medeni mesec je naučna fantastika. Ali, zahvalni smo jer smo imali najduži medeni mesec na svetu, koji je trajao pet godina. Ono što smo doživeli za tih prvih pet godina braka je zaista… mnogo .
■ Nije teško pretpostaviti da se putovanja sa decom još manje uklapaju u “medeni mesec”.
– Nema medenog meseca kada stignu deca. 😀 Ne želim da rušim sneška, ali moram. Putovanja sa decom su potpuno druga dimenzija. Ne jure se atrakcije, već se biraju mesta koja su baby/kids friendly. Planiraju se znatno duže i detaljnije, napornija su, ali i mnogo lepša.
■ Pre devet godina sam vas pitala, a i danas ću – zašto vam je lepo kad ste zajedno?
– To je život iz kojeg ili od kojeg se ne beži. Taj naš svet smo napravili tako da prosto želimo da budemo tu. Gledamo danas mnoge parove kako putuju posebno, rade potpuno drugačije stvari, imaju različite želje i ciljeve. Mi nismo takvi. Zato sve radimo da naša porodica funkcioniše kao jedna celina, da svaki njen član bude ravnopravan i primećen.
Nastojimo da na našu decu prenesmo ono što je stvarno važno – ljubav, pažnju, sreću, poštovanje i sigurnost koju će uvek imati i na koju u svakom trenutku mogu da računaju. Važno je da kažemo – mnogo se smejemo kada smo zajedno i jako nam je zabavno. Ukratko – i danas kao i tada – mnogo nam je lepo.
View this post on Instagram
■ Zajedno živite, zajedno radite. Šta su plusevi, a šta minusi takve kombinacije?
Saša: Prva pozitivna stvar je vreme koje provodimo zajedno i dok radimo. Imamo zajedničke ciljeve, a (ovo je jako bitno) jedna od nama najvažnijih valuta je slobodno vreme. Mislim da mnogi uopšte ne razmišljaju o toj valuti. Dragoceno je vreme koje možeš da provedeš kako želiš, da budeš tu kad je teško, kad je lepo, da čuješ prvu reč koje dete kaže ili napravi prvi korak; da ne propustiš prvu priredbu u vrtiću; da budeš tu kad ima temperaturu; da ne budeš sam kad je
teško. Prethodna godina mi je bila jako teška, ali sam mogao da uzmem vreme za neko tihovanje, koliko god mi je bilo potrebno, a porodica je bila tu da mi kaže i pokaže da ću biti dobro.
Negativne strane – paaaa, možda to što se nekada desi da se poslovno i privatno pomeša. Srećom, neko od nas dvoje se seti da kaže – čekaj, ovo je posao, a mi se i dalje volimo. Može se desiti da se neko malo ulenji, jer zna da će onaj drugi to da završi. To baš i nije dobro, ali prođe i to. Sve prođe.
■ Da li imate neke pojedinačne aktivnosti?
AnaMarija: Pojedinačne aktivnsti? Ja trenutno dojim, tako da eto to. 😀 Iskreno, nema ih baš mnogo. Sale voli da pobegne offline i nešto napravi, nešto fizički opipljivo, poput igraonice za Nađu. Često iz čista mira nešto renovira, sruši neki zid, a ja npr. odem na utakmicu sa Nađom. Jako volim i da čitam.
View this post on Instagram
■ Koliko ste se promenili od kada ste zajedno?
– Mnogo i te promene su u stvari dobre. Ojačali smo i mi i naša veza. Ustvari, ne sviđa nam se reč – veza. Deluje kao neko vezivanje, nešto na silu. Lepše je reći – povezanost. E da, tu reč ćemo sad više koristiti. Promenili smo se i to je normalno. Nakon svih godina, putovanja, izazova i ljudi koji su bili ili još uvek jesu deo naših života, drugačiji smo – i baš smo super.
■ Zbog čega jedno drugome “zvocate”?
Ana Marija: Zvocam Saletu, jer jede previše slatkiša, a i ne volim kad vidim da sedi i ne radi ništa. On meni stalno govori da treba da budem pozitivnija, ponavlja “sreća je u tebi”, pa se osećam kao da imam Dalaj Lamu za supruga. Meni je to zvocanje. Kaže i da čarape ne pakujem kako treba, ali on ima sto pari čarapa. Kad vidi da pakujem njegove čarape, ugasi svetlo i kaže – e, ‘ajde sad, to ti je isto.
View this post on Instagram
■ Ljudi koliko vole da putuju, toliko gube živce tokom priprema za put ili na aerodromima, garničnim prelazima… Da li kod vas i te, za druge “rizične” situacije, prolaze bez frke?
– Kako bez frke? Ne, ipak smo samo ljudi. Desi se da na more odemo bez kupaćih ili da zaboravimo ceo jedan kofer sa dečijim stvarima. Naravno, imamo raznih situacija i varnica, ali kada stignemo na odredište sve to se zaboravi. Ipak su putovanja naša strast.
■ Da li ste, u međuvremenu, odlučili da se preselite u Beograd?
– Svi misle da smo se preselili, jer smo često tu, ali mi i dalje u Beograd stižemo posle sat vožnje. Živimo u malom mestu i vrlo smo srećni. Kuća, pas i mačka, dvorište, reka… naš mir.
■ Kad pomislite na 2031. kako sebe vidite?
– Ehh, 2031. Vidimo nas na nekoj plaži, noge u pesku, deca porasla, uživamo u povetarcu i mirisu mora. Možda imamo neki mali bar na plaži gde cedimo voće i spremamo najlepši espresso. Držimo se za ruke i čekamo da nam ti postaviš slična pitanja. Eto, tako nekako.
View this post on Instagram
