I zvanično smo zakoračili u jesen, (pre)visoke temperature su iza nas, a pred nama je vreme idealno za intenziviranje fizičkih aktivnosti. Ako ne volite da idete u teretanu, a ni ostali vidovi vežbanja vam nisu dragi, mogli biste da – ubrzate korak.
Verujem da ste mnogo puta pročitali da je brzi hod jedna od najjednostavnijih, ali i najefikasnijih aktivnosti za zdravlje celog organizma. Međutim, treba praviti razliku između pravog brzog hoda i malo brže šetnje, jer ne možemo svako ubrzanje smatrati treningom.
Kojim tempom ići, koliko često i koliko dugo, saznali smo od profesora sporta Milana Zarića.
View this post on Instagram
■ Brzo hodanje je jedan od najjednostavnijih načina da ostanemo fizički aktivni i u kasnijim godinama. Redovna fizička aktivnost pomaže u očuvanju mišićne mase, kondicije, pokretljivosti i zdravlja srca i krvnih sudova, a može da smanji i rizik od brojnih hroničnih bolesti. Zato je važno naviku kretanja stvoriti što ranije i održavati je tokom celog života.
■ Brzina hodanja mora biti veća od 6 km/h da bismo je smatrali umerenom fizičkom aktivnošću, a granica između hodanja i trčanja je oko 7,5 km/h. Ako ste u dobroj formi, hodajte svojom maksimalnom brzinom.
■ Da bi ovakva šetnja postala vid vežbanja, mora da traje bar pola sata. Razgradnja masti počinje tek oko osamnaestog minuta, pa ako vam je cilj da redukujete masne naslage, trening mora biti duži.
■ Hodanje, kao i svaki aerobni trening, uvek je bolje raditi ujutru. Razgradnja masti je tada brža, pa je samim tim trening efikasniji.
■ Bilo bi idealno šetnju, odnosno brzo hodanje, praktikovati svaki drugi dan. Većina autora se slaže da pauza duža od dva dana negativno utiče na kondiciju i brzinu metabolizma rekreativaca.
View this post on Instagram
■ Intenzitet hodanja možete povećavati menjanjem trase, a idealan teren za ovakvu aktivnost su šumski putevi i trim staze sa deonicama koje imaju uzbrdice i nizbrdice.
■ Brzo hodanje može pozitivno da utiče i na psihičko zdravlje. Fizička aktivnost smanjuje stres i napetost, poboljšava raspoloženje i može pozitivno da utiče na kvalitet sna. Osim toga, boravak napolju i promena okruženja često su dodatni razlog da se posle šetnje osećamo bolje.
■ Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli treba da izdvoje najmanje 150 minuta za umerene ili najmanje 75 minuta za intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. S druge strane, deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.
Moj savet je da sebi zadate cilj da svakodnevno pređete 8.000 do 10.000 koraka.
■ Međutim, nije najvažnije da dostignemo određeni broj koraka, već kakav je intenzitet aktivnosti. Bolje je preći manji broj koraka bržim tempom i tako podići puls nego napraviti 10.000 koraka veoma laganom šetnjom. Ipak, svaki korak je važan, pa je najvažnije da budemo aktivni i da postepeno povećavamo intenzitet.
