Mnogo puta sam pročitala kritike na račun društvenih mreža, a retko se govori koliko se korisnih informacija može pronaći. Neretko nam upravo one daju priliku da upoznamo vrlo stručne ljude, za koje verovatno ne bismo saznali na drugi način.
U nekom trentuku je algoritam zaključio da će me zanimati priča o vaspitanju, pa mi je prikazao profil “Odrastanje za osmehom”. Posle nekoliko klikova saznala sam da ga vodi Miljana Tasković, koja je znanje diplomiranog pedagoga stekla na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Na veoma zanimljiv način govori o mnogim temama, ali krećemo od one koja ne tako davno nije postojala, a sada je jedna od neizbežnih.
View this post on Instagram
Miljana nas podseća da je vreme da, na trenutak, pažnju sa bavljenja vremenom koje deca provode ispred ekrana preusmerimo na to koliko mi gledamo u njih.
– Proveli smo deceniju opsednuti time koliko minuta naša deca provode na tabletima, ali revolucionarna studija iz 2025. sa Univerziteta Wollongong sugeriše da smo gledali u pogrešan ekran. Istraživanje otkriva da kada “fubujemo“ (ignorišemo zbog telefona) svoju decu, mi nismo samo nepristojni – mi fizički prekidamo proces “razmene“ koji gradi arhitekturu njihovog mozga.
Naglašavajući da je studija otkrila da roditeljska rastresenost, zapravo, jače utiče na razvojne i bihevioralne zastoje nego detetova sopstvena upotreba medija, kaže:
- Nauka je jasna – dečijem mozgu je potreban vaš “pogled“ da bi se umrežio za emocionalnu regulaciju, jezik i fokus. Kada je taj pogled fiksiran na pametnom telefonu, biološka “petlja“ je prekinuta. Ne morate biti bez telefona 24/7, ali tokom ključnih interakcija – obroka, igre i odlaska na spavanje – vaše fokusirano prisustvo je najmoćniji alat na svetu za “izgradnju mozga“.
View this post on Instagram
Evo devet ključnih razloga zbog kojih treba da odložimo telefon kada smo s decom.
1. Studija je otkrila da se interakcije po principu “razmene”, koje su bukvalno gradivni blokovi arhitekture mozga, prekidaju svaki put kad roditelj proveri notifikacije.
2. Istraživači su primetili da roditeljevo “nepomično lice” tokom skrolovanja izaziva trenutni skok kortizola (hormona stresa) u detetovom nervnom sistemu.
3. Deca gube sposobnost da dešifruju složene izraze lica, kada je njihovo primarno “društveno ogledalo” fokusirano na ekran.
4. Konstantno roditeljsko proveravanje telefona uči dečiji mozak u razvoju da pažnja treba da bude iscepkana, a ne dugotrajna.
5. Podaci pokazuju da digitalno rastreseni roditelji pružaju znatno manje verbalnih podsticaja, što dovodi do siromašnog rečnika i kašnjenja u govoru.
6. Vaše dete prihvata digitalnu rastresenost kao normativni standard za ljudsku povezanost.
7. Nedosledan roditeljski pogled stvara “ambivalentnu privrženost”, zbog čega se deca osećaju kao da se takmiče za ljubav sa uređajem.
8. Rastreseni roditelji često propuštaju suptilne fizičke ili emocionalne signale.
9. Studija je povezala visok nivo roditeljske rastresenosti sa nižim rezultatima u detetovoj kontroli impulsa i sposobnosti rešavanja problema.
