Pogrbljeno sedenje, nakrivljena glava ili ranac koji stalno klizi na jedno rame, verovatno su prizori koje roditelji često primećuju, a da im ne pridaju naročitu pažnju. Ipak, neke promene u držanju i načinu kretanja vredi pratiti.
Deca ne sede uvek uspravno, ne nose ranac uvek savršeno i sigurno neće razmišljati o tome da li su pravilno postavila stopala dok gledaju u telefon. Povremeno pogrbljen položaj sam po sebi ne mora da bude razlog za zabrinutost, važnije je da li se određena promena ponavlja, koliko dugo traje i da li se primećuje i kada dete ne sedi.
Početak školske godine dobar je trenutak da roditelji obrate pažnju na svakodnevne navike. Sa povratkom u školu povećava se broj sati provedenih sedeći, tu su domaći zadaci, ranac koji dete svakodnevno nosi, ali i vreme uz telefon, tablet ili računar. Kada se tome doda malo kretanja, sve to može imati uticaja na držanje i mišićno-koštani sistem deteta.
Posebno osetljiv period predstavlja intenzivan rast, kada se telo brzo menja. Kako objašnjava prim. dr Biljana Marjanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista dečje fizijatrije u MediGroup sistemu, roditelji bi trebalo da prate promene u držanju i načinu kretanja i da obrate pažnju ukoliko se one zadržavaju duže vreme.
View this post on Instagram
Ranac nije samo pitanje težine
Kada se govori o držanju tela školaraca, ranac je jedna od prvih stvari na koju pomislimo. Ipak, nije važna samo njegova težina.
Veličina ranca, raspored stvari u njemu i način na koji ga dete nosi takođe mogu da budu važni. Ranac bi trebalo da odgovara građi deteta i da se nosi na oba ramena. Ako je pretežak ili nepravilno podešen, dete može da počne da prilagođava položaj tela kako bi ga lakše nosilo.
Roditelji mogu da primete da se dete naginje unapred ili na jednu stranu, podiže jedno rame ili menja način hoda. Ako se uz to žali na bol ili zamor u ramenima, vratu ili leđima, i to je nešto na šta bi trebalo obratiti pažnju.
Kada sedenje postane svakodnevica
Ranac, međutim, nije jedini deo školske svakodnevice koji može da utiče na držanje.
Nekoliko sati u školi, zatim domaći zadaci, pa telefon, tablet ili računar – kada se sve sabere, dete može veliki deo dana provesti u istom položaju. Ako uz to nema dovoljno vremena za igru i fizičku aktivnost, mogu se javiti ukočenost i bolovi u vratu i leđima, ali i promene u držanju.
Zato je važno da dete tokom dana pravi pauze od sedenja i ima dovoljno prilika za kretanje. Igra, šetnja, plivanje, sport ili neka druga aktivnost koju dete voli mogu biti jednostavan način da se svakodnevica ispuni kretanjem.
Dr Marjanović savetuje da se deca podstiču na igru, plivanje i druge fizičke aktivnosti, kao i da se ograniči vreme koje provode uz ekrane.
Koje promene roditelji ne bi trebalo da zanemare?
Nije potrebno zabrinuti se zbog svake promene položaja tela. Ono što je važno jeste da li nešto postaje uočljiv obrazac.
Ako dete duže vreme naginje glavu ili telo na jednu stranu, drugačije koristi jednu ruku ili nogu, ima neobičan položaj stopala ili se primećuje promena u držanju, dobro je obratiti pažnju na to da li se takvo ponašanje ponavlja.
Isto važi i za način kretanja. Ako dete počne drugačije da hoda ili da štedi jednu nogu ili ruku, a promena ne prolazi, stručna procena može pomoći da se utvrdi da li je reč o prolaznoj pojavi ili nečemu što treba dalje pratiti.
U takvim situacijama pregled dečjeg fizijatra može biti prvi korak ka odgovoru na pitanje da li postoji razlog za dodatnu pažnju.
Dobre navike bez velikih promena
Briga o držanju tela ne znači da dete treba stalno opominjati kako da sedi ili hoda. Mnogo je korisnije da se kroz svakodnevicu napravi dovoljno prostora za kretanje i da dugo sedenje bude prekinuto pauzama.
Vredi proveriti i da li je ranac odgovarajuće veličine, da li je pravilno podešen i da li dete zaista koristi oba ramena. Jednako je važno obratiti pažnju na vreme provedeno uz ekrane i pronaći način da se ono smenjuje sa igrom i fizičkom aktivnošću.
Period intenzivnog rasta dodatni je razlog da se ovim navikama posveti pažnja, ali bez nepotrebnog stvaranja brige. Najvažnije je posmatrati dete, uočiti promene koje traju i reagovati kada za to postoji razlog.
Svetski dan fizioterapije obeležava se 8. septembra, pa je to i lep povod da ovog puta ne pogledamo samo da li je školski ranac spreman, već i kako dete kroz svoj dan sedi, hoda, nosi teret i koliko se kreće.
