Prvi septembar nije samo dan kada se polazi u školu, već i dan kada počinje “drugo poluvreme“ poslovne godine. Većina ljudi zna da će sledećih meseci ustajati kad se oglasi alarm, sate i sate provoditi s kolegama (voleli ih ili ne), obaveze će se nizati…
Naravno, ima tu i mnogo lepih stvari, ali o njima se obično ne misli kad se posle odmora treba vratiti u uobičajeni ritam.
Kako da taj period prođe što laganije – znaju psiholozi, pogotovo oni koji su spojili stručnost i ljubav prema tome što rade. Upravo zato sam pričala sa Dankom Đukanović.
View this post on Instagram
■ Postoji termin “postodmorna depresija“ (post-holiday blues). Znamo da ljudi olako koriste pojam depresija, ali da li je “kukanje“ zbog povratka na posao preterano?
– Po povratku na posao, odmor brzo može ustupiti mesto punom kalendaru, nepročitanim mejlovima, sastancima i novim rokovima. Sve to događa se u trenutku kada se naš um još uvek prilagođava povratku u svakodnevni ritam. Zato nije neobično da se prvih dana osećamo usporeno, nefokusirano ili preopterećeno.
Takvo stanje često se opisuje kao postpraznično neraspoloženje (post-holiday blues) ili postpraznični stres. Ovo je stvarna pojava i mnogi od nas je osete kada se završi produženi vikend ili odmor. To je onaj osećaj praznine, bezvoljnosti ili neraspoloženja koji se javlja kada se završi period u kojem smo uživali.
Istraživanja pokazuju da prekid radne rutine, a zatim nagli povratak u okruženje sa visokim zahtevima, predstavljaju dodatno opterećenje za naše kognitivne i emocionalne resurse (Sonnentag i dr., 2017).
Ponekad je taj osećaj preopterećenosti posledica samog prelaska iz potpuno drugačijeg ritma u svakodnevicu. Nakon dana bez uobičajenih obaveza, potrebno je vreme da ponovo uhvatimo radni zamah.
Ali, ponekad su naše žalbe sasvim opravdane. Neke ljude po povratku zaista sačeka velika količina posla, nagomilane obaveze i pritisak da odmah nastave punim tempom. U tom slučaju nije reč samo o tome da nam “nedostaje odmor“, već o realnom izazovu prilagođavanja zahtevima svakodnevnog posla.
View this post on Instagram
■ Negde sam pročitala da efekti odmora prolaze već posle tri dana. Da li je moguće da je tako brzo?
– Dok se pripremamo za put i iščekujemo odmor, raste nivo adrenalina. Uzbuđenje zbog putovanja pokreće organizam, a kada konačno stignemo na odredište, telu je potrebno vreme da se opusti i, slikovito rečeno, “spusti gas“. Slično se događa i po povratku kući: potrebno je nekoliko dana da se organizam ponovo prilagodi svakodnevnom ritmu. Upravo u tom periodu možemo osetiti usporenost, iscrpljenost i pad energije.
Promene se događaju i kada je reč o dopaminu, neurotransmiteru koji ima važnu ulogu u osećaju zadovoljstva, uživanja i motivacije. Njegovo oslobađanje podstiču novine, zabava, prijatna iskustva, ali i samo iščekivanje neke aktivnosti ili slobodnog vremena.
Kada se vratimo u poznatu svakodnevicu i taj podsticaj izostane, moguće je da osetimo pad motivacije i zadovoljstva. Ako nas, uz to, po povratku čekaju rutina, stres i frustracije od kojih smo tokom odmora nakratko pobegli, neraspoloženje može biti još izraženije. Zato osećaj da nam je nakon odmora potrebno još nekoliko dana da se “vratimo sebi“ nije nimalo neobičan.
Postpraznično neraspoloženje obično traje od nekoliko dana do dve nedelje, a najizraženija je tokom prva dva ili tri dana nakon povratka. Nekoliko faktora može doprineti tome da ovo stanje potraje duže: duži odmor, veći kontrast između odmora i svakodnevne rutine, kao i rutina koja nam deluje nezadovoljavajuće ili neispunjavajuće.
View this post on Instagram
■ Kako sebi da olakšamo povratak na posao?
– Ne moramo da već prvog dana budemo na 100% svojih mogućnosti. Naprotiv, korisno je da sebi damo malo vremena da ponovo uhvatimo ritam i prihvatimo da je potrebno nekoliko dana da se vratimo u svakodnevnu rutinu.
Za početak, pokušajte da postepeno vratite strukturu u dan. Umesto da odmah pokušate da nadoknadite sve što se nakupilo, postavite nekoliko malih i ostvarivih ciljeva. Organizujte mejlove prema prioritetu – šta je hitno, šta je važno, a šta može da sačeka. Slično važi i za ostale obaveze. Ako je moguće, odvojite određene periode dana za fokusiran rad, a mejlove i sastanke grupišite kako biste smanjili stalno prebacivanje sa jednog zadatka na drugi.
Važno je i da ne očekujemo od sebe da odmah budemo jednako produktivni kao pre odmora.
Možemo kolegama reći da nam je potrebno malo vremena da ponovo uđemo u ritam. Takav pristup može smanjiti pritisak i omogućiti realističniji tempo rada.
Istovremeno, ne bi trebalo da se sa povratkom na posao vrati i potpuno zanemarivanje sopstvenih potreba. Redovan san, kvalitetni obroci, dovoljno kretanja i kratke pauze mogu imati važnu ulogu u vraćanju energije i regulisanju stresa. Čak i kratka svakodnevna šetnja može biti korisnija od toga da jednom nedeljno pokušamo da “nadoknadimo“ fizičku aktivnost.
Još jedna stvar može napraviti veliku razliku: isplanirajte nešto čemu ćete se radovati. Ne mora to biti novo putovanje. To može biti kafa sa prijateljem, odlazak u bioskop, jednodnevni izlet, neki događaj u gradu ili početak novog hobija. Kada se odmor završi, lepo je imati male trenutke kojima se radujemo i koji svakodnevici daju novu dinamiku.
Ako se vraćate sa putovanja, korisno je, kada god je moguće, ostaviti dan ili dva za prilagođavanje pre povratka na posao. Umesto da sa odmora odmah uskočimo u radni dan, vreme provedeno kod kuće može pomoći telu i umu da se postepeno vrate u uobičajeni ritam.
Na kraju, možda je najvažnije promeniti očekivanje da se “prekidač“ mora odmah prebaciti sa odmora na posao. Povratak je proces, a ne trenutak. Ako sebi dozvolimo da nam je potrebno nekoliko dana da ponovo pronađemo ritam, bićemo manje skloni frustraciji, krivici i samokritičnosti i verovatno ćemo se mnogo lakše vratiti svakodnevnim obavezama.
