Pasta za zube verovatno je jedan od retkih proizvoda koje kupujemo gotovo automatski. Biramo je prema ceni, ukusu, obećanju beljih zuba ili osećaju svežine koji ostavlja, a retko zastanemo da razmislimo o tome šta se zaista krije iza privlačne ambalaže. Da li pasta koja jako pecka bolje čisti? Može li ona koja obećava izbeljivanje da promeni prirodnu boju zuba? Da li sastojci koje sve češće izbegavamo zaista zaslužuju lošu reputaciju?
Izbor je mnogo jednostavniji kada znamo šta zaista ima značaja, a šta je samo dobro osmišljeno obećanje na pakovanju. Zato smo sa dr Dušanom Mihailovićem razgovarali o tome kako da prepoznamo pastu koja odgovara našim zubima i desnima, bez obzira na to koliko je primamljiva njena reklama.
View this post on Instagram
1. Kada pogledate pastu na polici, šta bi vam kao stomatologu prvo privuklo pažnju na deklaraciji, a šta je potpuno nebitno?
Prvo bih pogledao aktivne sastojke i njihovu koncentraciju, a zatim kome je proizvod namenjen. Kod većine ljudi najvažnija je prisutnost fluorida u odgovarajućoj koncentraciji, jer je fluorid jedan od najvažnijih sastojaka za prevenciju karijesa.
Zatim bih gledao da li pasta ima sastojke koji odgovaraju konkretnom problemu – na primer, određene sastojke za preosetljivost ili kontrolu plaka i gingivitisa. Sa druge strane, marketinške poruke poput “ekstremno svež dah“, “prirodna formula“ ili atraktivna boja same po sebi mi ne govore mnogo o tome koliko je pasta dobra za oralno zdravlje.
2. Može li pasta za zube da bude “previše jaka“ za nečije zube ili desni?
Može, ali važno je objasniti šta znači “jaka“. Problem najčešće nije u tome što pasta “previše čisti“, već u kombinaciji abrazivnosti paste, načina četkanja i individualne osetljivosti.
Kod osobe koja već ima recesiju gingive, eroziju gleđi, abrazivne defekte ili preosetljivost, agresivno četkanje uz vrlo abrazivnu pastu može doprineti dodatnom trošenju površine zuba. Zato pasta ne treba da bude izabrana samo po tome koliko snažan osećaj čistoće ostavlja.
3. Da li osećaj jakog peckanja i intenzivne svežine posle pranja znači da pasta bolje radi – ili je to samo osećaj?
Uglavnom je osećaj. Intenzivna svežina nije merilo efikasnosti paste.
Mentol, arome i određeni sastojci mogu stvoriti snažan osećaj svežine ili peckanja, ali to ne znači da pasta bolje uklanja plak ili efikasnije štiti od karijesa. Dobra pasta je ona koja odgovara potrebama pacijenta i koju će on koristiti pravilno i redovno.
4. Postoji li situacija u kojoj biste pacijentu rekli: „Prestanite da koristite tu pastu“?
Apsolutno. Ako pacijent nakon korišćenja određene paste ima peckanje, iritaciju sluzokože, crvenilo ili druge simptome, savetovao bih da je privremeno izbaci i da vidimo da li se stanje povlači.
Takođe, ako pacijent ima izraženu preosetljivost, erozije ili recesije i koristi izrazito abrazivnu pastu uz agresivnu tehniku četkanja, promenio bih i proizvod i samu tehniku.
5. Koji sastojak u pasti ljudi najčešće pogrešno tumače ili mu pripisuju svojstvo koje zapravo nema?
Jedan od dobrih primera je SLS – sodium lauryl sulfate. Ljudi ga često predstavljaju kao “štetan sastojak“ koji sam po sebi znači da je pasta loša ili da oštećuje zube. To je previše pojednostavljeno.
SLS je prvenstveno deterdžent, odnosno surfaktant koji pomaže stvaranju pene i raspodeli paste. Kod nekih osoba može biti iritirajući, posebno kod onih koji imaju određenu osetljivost oralne sluzokože, ali sama činjenica da pasta sadrži SLS ne znači da je štetna za zube.
6. Da li postoji razlika između paste koju biste preporučili nekome ko ima zdrave zube i one koju biste izabrali za osobu koja ima problem sa desnima, gleđi ili učestalim karijesom?
Da, i upravo tu dolazi do izražaja individualni pristup.
Kod zdrave osobe fokus bih stavio na efikasnu prevenciju karijesa i dobru kontrolu plaka, pre svega uz odgovarajuću koncentraciju fluorida.
Kod osobe sa učestalim karijesom možemo razmišljati o dodatnoj fluoridnoj zaštiti, u zavisnosti od rizika. Kod preosetljivosti biramo sastojke namenjene smanjenju senzitivnosti, dok je kod problema sa desnima mnogo važnija kontrola biofilma, tehnika četkanja i čišćenje interdentalnih prostora.
7. Može li pasta da prikrije problem koji bi zapravo trebalo rešiti kod stomatologa?
Da. Na primer, pasta može privremeno da smanji neprijatan osećaj, osveži dah ili ublaži osetljivost, ali time ne rešava nužno uzrok problema.
Ako neko ima krvarenje desni, upornu osetljivost, bol, neprijatan zadah ili promenu na zubu, nije dobro mesecima menjati paste i čekati da problem prođe. Pasta je deo prevencije i svakodnevne nege, ali nije zamena za dijagnostiku.
8. Šta vam pasta koju pacijent koristi može reći o njegovim navikama ili problemima sa zubima?
Može mi dati određene tragove. Ako neko koristi pastu za preosetljive zube, na primer, pitam ga zašto – da li oseća bol na hladno, slatko ili pri četkanju.
Ako koristi izrazito abrazivnu “whitening“ pastu, a istovremeno ima recesije i cervikalne defekte, interesuje me i njegova tehnika četkanja.
Drugim rečima, pasta sama po sebi nije dijagnoza, ali može biti mali prozor u pacijentove navike, probleme i očekivanja.
View this post on Instagram
9. Da li ukus i osećaj koji pasta ostavlja u ustima mogu da utiču na to koliko dobro i redovno peremo zube?
Da, i to je mnogo važnije nego što se na prvi pogled čini. Najbolja pasta nije ona koja je teoretski savršena, već ona koju pacijent može da koristi dva puta dnevno, pravilno i dovoljno dugo.
Ako nekome određena aroma izaziva mučninu, peckanje ili neprijatan osećaj, velika je verovatnoća da će je izbegavati. Zato i senzorno iskustvo ima svoje mesto – samo ga ne treba mešati sa stvarnom efikasnošću proizvoda.
10. Postoji li neka popularna kategorija pasti koju ljudi kupuju sa potpuno pogrešnim očekivanjem?
Verovatno bih izdvojio whitening paste.
Ljudi često očekuju da će pasta promeniti prirodnu boju zuba kao profesionalno izbeljivanje. Međutim, mnoge whitening paste prvenstveno pomažu u uklanjanju površinskih spoljašnjih pigmentacija, dok je pravo izbeljivanje proces koji menja boju zuba kroz dejstvo odgovarajućih izbeljujućih agenasa.
Zato “whitening“ na pakovanju ne treba automatski tumačiti kao “izbeljuje zub za nekoliko nijansi“.
11. Šta mislite o sve popularnijim pastama sa aktivnim ugljem, sodom bikarbonom i sličnim “prirodnim“ sastojcima – šta od njihovih obećanja zaista ima smisla?
“Prirodno“ nije sinonim za “bezbednije“ niti za “efikasnije“.
Soda bikarbona može imati određenu ulogu u uklanjanju površinskih naslaga i neutralizaciji kiselina, ali ne treba od nje praviti čarobni sastojak. Kod aktivnog uglja postoji veliko marketinško obećanje vezano za “detoksikaciju“ i dramatično izbeljivanje, ali za takve tvrdnje treba imati mnogo više opreza.
Meni je mnogo važnije da gledamo dokaze, sastav, fluoridnu zaštitu, abrazivnost i konkretnu potrebu pacijenta, nego da proizvod biramo zato što na njemu piše “natural“.
12. Da li bi stomatolog mogao da izabere pastu za pacijenta samo na osnovu pregleda njegovih zuba i desni, bez da zna koju trenutno koristi?
U velikoj meri da – pregled nam može pokazati šta pacijentu trenutno treba.
Možemo videti karijesni rizik, plak, stanje gingive, recesije, abrazivne i erozivne promene, preosetljivost i druge znakove.
Ali razgovor sa pacijentom je jednako važan. Želim da znam šta trenutno koristi, koliko često pere zube, kakvu četkicu koristi, koliko jako četka, da li koristi interdentalna sredstva i šta očekuje od paste.
Idealna preporuka nastaje tek kada spojimo klinički pregled sa navikama i potrebama pacijenta.
