Danas je u život krenula druga pesma Jakova Jozinovića – “Ja volim“, koja je završena upravo onog dana kada je, kako on voli da kaže, krenula “ludnica“. Prvu – “Polje ruža“, objavio je u trenutku kada smo s nevericom slušali podatke o broju prodatih koncerata za Sava centar. Onaj, koji će održati 18. aprila biće šesti.
Dok slušamo novu pesmu i čekamo vreme za prave intervjue, evo priče o momku koji je, bez preterivanja, regionalni fenomen.
O brzini kojom se Jakovu dešava neverovatna popularnost možda najslikovitije govori ova situacija: „Jednog dana sam, na Špancir festu, pevao pred 400 ljudi, a samo nedelju dana kasnije je u publici bilo deset puta više ljudi“.
Videi su postali viralni, kad su krenuli da snimaju Balaševićevu “Oliveru”. Zanimljivo je da je ta pesma objavljena dvadeset godina pre Jakovovog rođenja.
Međutim, treba imati u vidu da on jeste preko noći postao zvezda, ali daleko od toga da je preko noći postao pevač. Kao dvanaestogodišnjak je učestvovao u muzičkom takmičenju “Zvezdice”, a 2021. u “Supertalentu”.
Kaže da su mu ta isksutva donela potvrdu da samo iskren, pošten i uporan rad dovodi do rezultata i dodaje: „Defintiivno su uticali i na moje samopouzdanje, jer je reč o velikoj publici koja se ne stidi da kaže svoje mišljenje, a ti kao učesnik šou programa moraš
biti spreman na sve“.
Na pitanje ko mu je bio najveća podrška bez oklevanja odgovara: “Mama, a onda i baka. Baka me uvek hvali, a kritikuje samo ako ne pojedem do kraja hranu koju je spemila. Mama često nađe neke zamerke, ali to čini samo zato jer me voli. Priznajem, često znam da budem i malo lenj”.
Svako od nas zna da bude malo ili mnogo lenj, ali on za lenjost još dugo neće imati prilike, jer se nastupi nižu jedan za drugim. Pitanje je samo kako će u tako popunjen raspored uklopiti studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i ljubav.
Kaže da trenutno nije u vezi, uz napomenu: „Devojka se ne traži, već to dođe. Ništa ne potenciram, a upravo to je možda jedan od razloga što sam trenutno slobodan. Ako dođe prirodno, iskreno – raširenih ruku prihvatam“.
Kao i toliki atraktivni mladići pre njega, bilo da su glumci, sportisti ili pevači, Jakov nije mogao da izbegne pitanje – kakve devojke mu se dopadaju.
„Izgled je ono što privuče, karakter zadrži. Definitivno, devojka treba da voli muziku, ali ne mora koliko i ja. S obzirom da sam uvek nasmejan i stalno se šalim jako mi je bitan humo. Ako tu nismo na istoj talasnoj dužini, teško ćemo uspeti“.
Vremena nema ni za odlaske u rodni grad, bar ne onoliko česte i duge koliko bi želeo, a kad ode ne stiže da šeta gradom. Naravno, Vinkovčani ga prepoznaju, ali njegove emocije se nisu promenile. Tu se, kaže, najviše oseća “kao kod kuće”.
Da nije postao pevač možda bi se danas, ipak, pisalo o njemu, ali na sportskim stranama.
„Tenis je moja neprežaljena ljubav. Trenirao sam ga pet godina i voleo bih da mu se vratim. Budući da me gluma jako zanima, moguće je da bih bio glumac. Nadam se da ću pronaći vremena i za to, ali o tom potom“.
Dok mi u medijima, ali i ljudi iz muzičkog sveta pokušavamo da objasnimo “fenomen Jakova Jozinovića” on kaže da to uopšte ne treba činiti.
„Vreme će samo sve objasniti. Tek sam krenuo da se prezentujem. Ljude samo treba pustiti da kroz mnoju priču, muziku koju ću stvarati, koncerte – vide ko sam i onda odluče da li im se to sviđa ili ne. Nigde ne nastupam ispod dva sata, moraju da me teraju s bine“. (smeh)
Kad ste toliko voljeni sa tako malo godina, normalno je da ovako odgovorite s kime biste rado snimili duet?
„Senida je jako kul, mada verujem da bi ljudima bilo teško da nas zamisle u istoj pesmi, Zdravko Čolić mi je velika želja, Dino Merlin takođe, Džejla Ramović je jako, jako dobra, mislim da bi se naši glasovi odlično stopili…“.
Čolićeva pesma “Kuća puna naroda” mu je jedna od najdražih, tim pre što ima utisak da njen tekst govori i o njemu kao mizičaru. Zato je ostavlja za sam kraj nastupa, kao zahvalnsot ljudima koji su ga slušali. Kad je daleko od scene, pred spavanje pusti Oliverovu “Ako voliš me”, a u poslednje vreme veoma često sluša Arsenovu “Sve što znaš o meni”.
Kad ga upitate šta želi u godinama koje su pred njim Jakov odgovara: „Mirnu glavu, dobre ljude oko sebe, pesme koje će živeti duže od mene i da sve ovo što mi se događa ostane radost, a ne da postane teret“.
U te želje se savršeno uklapa i savet koji je dobio od Aleksanre Prijović, prilikom nedavnog susreta. Pevačica koja je prošle godine punila arene širom regiona podsetila ga je da je poenta da se ne menja, da je sve ovo lepo, ali da je najvažnije da zapamti ko je i šta je i da sačuva sebe onakvog kakav je bio.
View this post on Instagram
■■■ Tekst sam radila za Story
