Nedavno nam je dr Zdenka Škorić Kovačić, koja ima dugo i bogato pedijaterijsko iskustvo, ispričala šta roditelji treba da urade pre no što sa decom krenu na put. U drugom delu priče doktorka Zdenka nam daje savete koji će roditeljima koristiti tokom boravka na plaži sa decom.
Mada, kad kažemo plaža prvo pomislimo na “morence”, sve ovo se može primeniti i na Adi ili Štrandu, Srebrnom ili Ohridskom jezeru ili bilo kom drugom mestu stvorenom za uživanje kraj vode.
View this post on Instagram
■ Deca do prvog rođendana ne smeju da se izlažu direktnom delovanju sunčeve svetlosti, već moraju da borave u hladu. Kad je reč o starijoj deci, ali i odraslima, izuzetno je važno da se poštuje ono često pominjano pravilo da se izlažu suncu najkasnije do 11 sati pre podne i od 17.30. U međuvremenu nije dovoljno biti u hladu, jer i tako može doći do opekotina, već dete treba vratiti u zatvoren prostor.
■ Ukoliko dete izlažete suncu samo u jutarnjim satima zaštitne kreme nisu potrebne. Tako se ne ometa stvaranje D vitamina, koji se naziva “vitaminom života“, jer učestvuje u svim metaboličkim procesima važnim za zdravlje. U krajnjem slučaju, jedan od prvih razloga odlazaka na more bio je popunjavanje depoa ovim vitaminom.
Ne može se zanemariti ni mogućnost da dečija koža na preparate za zaštitu od sunca odreaguje pojavom alergije. Deca treba da budu zaštićena i šeširićima, čak i kad su u vodi. Zbog refleksije je potrebno da, naravno starija deca, imaju i kvalitetne naočare za sunce.
■ Ukoliko iz bilo kog razloga dete mora da bude napolju od 11 do 17 sati, kreme sa zaštitnim faktorom su neophodne. To važi i ako ćete dete i vi boraviti u hladu.
■ Ako želite da nahranite bebinu kožu, na kraju dana možete napraviti ovu kupku → Skuvajte jak čaj od žalfije ili kamilice. Šolju takvog čaja stavite u pet-šest litara vode, u koju ćete dodati i kašiku maslinovog ulja.
■ Za bebice je dobro pripremiti bazenčiće, ali ni tada ne bi trebalo da u vodi borave duže od destak minuta, zbog mogućosti infekcije. Vodu treba ili promeniti ili dete malo prošetati.
■ Na plaži ne smete izgubiti dete iz vida. Sasvim je u redu da se deca igraju peskom ili kamenčićima, ali za to vreme treba da sede na peškiriću i da roditelji prate šta rade, jer se često dešva da progutaju kamenčiće ili pesak. Dete može da bude u bazenčiću uz samo more, a onda jači talas odnese i dete i bazenčić ili da ga tako snažno zapljusne, da ga uguši. Sve ovo govorim iz iskustva.
ISHRANA
■ Deci treba davati velike količine tečnosti i voća, a manjoj deci unapred pripremljene voćne kašice.
■ Letovanje na moru nije vreme kada im treba menjati način ishrane. Ni slučajno im nemojte prvi put dati ribu, škampe, morske plodove. Dete treba da jede ono na šta je naviklo. Ako mama doji bebu, na moru ne treba da uvodi ništa novo u ishranu ili da prekida dojenje.
■ Ljudi se čude kad kažem, ali deci treba davati sladoled i to tokom cele godine, ali ih treba naučiti da ga ne gutaju, već da ga polako jedu. Sladoledi su hranjivi, a detetu rashlade unutrašnje organe.
■ Crevne infekcije nastaju delom zbog toga što deca gutaju morsku vodu, a neretko i tako što roditelji na plažu ponesu sok u flašici, iz koje dete više puta pije, a u međuvremenu ona stoji na suncu. Za to vreme se u njima razvijaju bakterije i virusi, koje lako dovode do infekcije. Zato tečnosti koje deca piju držite u termos bočicama. Poželjno je da se ne pije iz boce, već iz čaša. Naravno, to se ne odnosi na bebice, koje imaju svoje flašice.
■ Deca često “zaborave” da piju vodu ili druge tečnosti, pa ih zato treba podsećati. Ona su sklonija brzom gubitku vode i dehidraciji, što može da ozbiljno ugrozi njihovo zdravlje. Treba imati u vidu i to da se tokom leta često razvijaju urinarne infekcije, koje ćemo preduprediti unosom više vode u organizam. Voda će ubrzati protok krvi kroz bubrege, pa bakterije i virusi “neće stići” da se vežu za zidove mokraćnih puteva, niti zadržavati u bešici.
