Neću ponovo početi tekst rečenicom “ima sjajnih stvari na Instagramu“, jer sam je već nekoliko puta upotrebila. Samo ću reći – pronađite profile psihologa, koji će vam delovati najzanimljivije ili će najviše odgovarati vašem senzibilitetu. Na njima ćete pronaći odgovore na mnoga pitanja, kao i podsetnike, jer mnogo toga znamo, samo neretko zaboravimo.
Danas sam se ponovo zaustavila na profilu @savetovalistemetanoja, zbog ovog teksta. Nisam ga slučajno odabrala, već zato što verujem da nam duša i dalje peva, zbog svega što se desilo proteklih sedam dana (i ne samo tih dana), a da smo jutros plakali hodajući ulicama Novog Sada ili gledajući prenos obeležavanja dve godine od pada nadstrešnice.
Lako padamo u zamku da nas različita osećanja zbune ili da počnemo da kritikujemo sebe zbog onoga što osećamo. Možemo istovremeno osećati i radost i tugu, i ljubav i ljutnju, i olakšanje i žaljenje. Kada se takva osećanja pojave zajedno, ponekad počnemo da preispitujemo njihovu opravdanost, kao da bi jedno od njih moralo da bude ispravno, a drugo pogrešno.
A, ljudsko iskustvo je složeno. Naše emocije ne moraju uvek da budu usklađene, niti je neophodno da jedno osećanje poništi drugo. Ne moramo da izaberemo jedno osećanje kao jedino ispravno, niti da se zbog ostalih pravdamo sebi ili drugima. Njihovo istovremeno postojanje ne znači da smo neodlučni, nezahvalni ili nedosledni, već da se u nama odvija više različitih iskustava koja zaslužuju da budu primećena.
View this post on Instagram
Osećanja koja se ne isključuju
■ Možemo biti iskreno srećni zbog nekoga, a istovremeno tužni zbog onoga što sami nemamo.
▪ Drugarica nam saopštava da je trudna. Radujemo se s njom i jedva čekamo da “upoznamo” bebu, ali odmah osetimo i nalet tuge zbog sopstvene neostvarene želje za roditeljstvom.
▪ Prijatelj se ženi. Srećni smo što je pronašao osobu sa kojom želi da porvede život, a istovremeno nas ta sreća podseća na usamljensot koju osećamo ili na odnos kakav bismo i sami želeli da imamo.
■ Možemo želeti nešto dugo, a onda, kada se to konačno dogodi, osećati i radost i strah.
▪Dobijemo posao o kojem smo dugo maštali. Uzbuđeni smo zbog prilike koja nam se otvorila, ali nas istovremeno plaši odgovornost koju ona nosi, mogućnost da nećemo biti dovoljno dobri ili da ćemo se teško snaći.
■ Možemo da želimo da se nešto promeni, a istovremeno tugovati zbog onoga što ta promena ostavlja iza sebe.
▪ Napuštamo posao na kojem smo dugo bili nezadovoljni. Radujemo se novoj prilici, ali nam nedostaju kolege, poznata rutina i osećaj sigurnosti, koji nam je pružalo nešto što smo već dobro poznavali.
▪ Završavamo vezu za koju znamo da više nije dobra za nas. Osećamo olakšanje što smo doneli odluku, ali nam nedostaju bliskost, zajedniče navike i budućnost koju smo nekada zamišljali s tom osobom.
■ Možemo biti ponosni na ono što smo postigli, a istovremeno imati osećaj da još uvek nismo dovoljno daleko stigli.
▪ Ne moramo da budemo potpuno sigurni u sebe da bismo bili ponosni na ono što smo postigli
▪ Mogu zajedno da postoje zadovoljstvo zbog onoga što jesmo ostvarili i želja da još napredujemo.
