Znamo da u nedelju počinje Australian open, a danas smo saznali da će Novak Đoković prvi meč igrati 19. januara sa španskim teniserom Pedrom Martinezom. Pre osamnaest godina je baš tu osvojio svoj prvi grend slem turnir, a svi koji ga vole nadaju se da ima dovoljno žara i snage da, po ko zna koji put u karijeri, napravi čudo.
Pre no što počnu da se broje bodovi, gemovi i setovi, odvojićemo vreme za jedan od, po mom mišljenju, najboljih Novakovih intervjua. Razgovr za koji se može reći da je u njemu zaista “otvorio dušu“, vodio je poznati hrvatski fudbaler, a sada trener Slaven Bilić u emisiji “(Ne)uspjeh šampiona“. Dok sam ih slušala, pomislila sam ovo je priča koju vredi zapamtiti, jer se mnogo toga što je Novak rekao ne odnosi samo na njega i njegov put do teniskog trona, već može da primeni svako od nas.
Upravo zato sam veći deo prenela u pisanu formu.
30 godina: Tri decenije mi je tenis primarna stvar u životu. To je ono što najbolje poznajem, što najbolje znam da radim. Kada sam postao roditelj dobio sam novu dozu motivacije. Ostio sam da želim još više da bih učinio srećnijim svog sina, svoju ženu, svoje roditelje, naravno, oduvek. Taj nalet sam iskoristio u rezultatskom, profesionalnom smislu, to mi je dalo krila i posle toga sam imao nekoliko fantastičnih godina.
Onda sam se povredio i prošao kroz različite faze. 2018. je bila ključna godina. Tada sam, čak, razmišljao da na neko vreme ostavim tenis po strani, ali sam se vratio i ponovo postao broj jedan.
Novi balans: Te faze, životne i karijerne, veoma su interesantne. I sadašnji period posmatram kao fazu, kao sastavni deo mog života. Ostavljam po strani što sam uspešni sportista i šta sam sve prošao u profesionalnom smislu. Sebe posmatram kao čoveka koji ima iste izazove, radosti, a i probleme kao i drugi ljudi. Pričam o emotivnom, a ne o materijalnom smislu, u kome sam, naravno, prvilegovan i na tome sam zahvalan Bogu.
View this post on Instagram
Svi imamo izazove sa kojima pre ili kasnije moramo da se suočimo na naš, jedinstven način. Ja sam ih često potiskivao i odlagao, jer kad dolazi meč ili te čeka važan deo sezone moraš da si u fokusu, u pripremi. Međutim, to što si odložio, kad ga ponovo adresiraš, neće biti istog intenziteta kao kad si ga ostavio, već veće. Tako
su se meni izazovi vremenom kaskadno slagali. Jednom to dođe na naplatu, mada je “naplata” malo gruba reč.
Moraš da se pozabaviš svojim životom, a ja sam godinama bio “učauren” zahvaljujući supruzi, roditeljima, timu, prijateljima… Imam više zaštitnih slojeva, koji mi dozvoljavaju da radim ono što najbolje umem. Oni me štede od mnogih stvari, ali sve to dođe do faze kada se treba time baviti.
I dalje je tenis tu, i dalje imam veliku želju… Balans tražim u meri u kojoj tenis, procentualno, više neće biti u tolikoj većini. Želim da budem otac, muž, sve drugo, želim da nadoknadim nešto što sam žrtvovao… Možda je i to gruba reč, ali jesam žrtvovao toliki niz godina. Sada osećam da želim da živim život i da, koliko je moguće,
pronađem optimalni balans, koji će mi omogućiti da i dalje radim ono što volim. Ne znam koliko je to moguće, na putu sam da otkrijem.
View this post on Instagram
Daj priliku Bogu i životu: Volim tenis. Volim da držim reket i da se igram. Da nemam strast i želju za takmičenjem ne bih ga igrao profesionalno. I dalje me izluđuje kad me neko pobedi, i dalje hoću da nekoga nadmudrim na terenu. To mi govori da je i dalje vatra u meni, da taj plamen gori. Ako imaš svrhu, koja mora da dođe iz emocije, iz dubine, onda sebe zapitaš da li imaš ciljeve.
Važni su snovi koji te pokreću na opštem planu, ali su ciljevi bitni na kratkoročnom. To mi pomaže da budem u miru sa svojim odlukama. Svaka faza ima svoje zašto,
samo treba da daš priliku i Bogu i životu da ti urede stvari. Ponekad je bolje pustiti, pa onda dobiti.
View this post on Instagram
Vredi, ali ne baš uvek: Ima stvari koje radim – od svesnog disanja do molitvi, vizuelizacije. Nazovimo ih tehnikama. Sve su dobre, ali neće svaki put da ti pomognu. (smeh) Život je više od toga. Ne možeš da živiš “naopako“, a onda dođeš na teren i kažeš “gospode, pomozi, pomozi, pomozi“.
Jako je važno da se sve uzme u obzir, jer je sve važno. Šta je najvažnije? Sve, jer se sve odražava na to kako se ti osećaš, ko si kao čovek. To će ti sutra pomoći ili odmoći na borilištu. Nisam osoba koja može da profesionalno igra tenis, tek da bi ga igrao. To ne. Moram da osetim da sam i dalje na nivou na kom bih, eventualno, mogao da osvojim grend slem i da budem jedan od najboljih. Zarekao sam se sebi da će onog trenutka kad ne bude tako – biti kraj.
View this post on Instagram
Kako ostati fokusiran da 24. puta osvojiš grend slem: Bitno je da oko sebe imaš ljude koji će ti ulepšati život, ali ne olakšati. Ulepšati u smislu da budeš sposobniji, snažniji i kompletniji kao človek i narvno kao sportista. Zato mislim da je, možda, tajna uspeha – ne samo mog, već sportista uopšte, a pogotovo individualnih – da pronađeš formulu koja za tebe funkcioniše.
Ja sam zbog spleta okolnosti, počevši od odrastanja, bio primoran da kompletan svoj život prilagodim tenisu. Kad kažem kompletno stvarno mislim kompletno. Kad se govori o tinejdžerskom dobu, pomenu se izlasci. Nema toga, nema alkohola…
Dešavalo se da imam neko veče kad se opustim i to je normalno. Tako treba da bude, jer moraš da imaš “ventil“, ali pitanje je kako provodiš 95% vremena. Kako provodiš vreme u pripremnom periodu? Da li radiš stvari koje ispunjavaju tvoj život, tvoju psihu i emocije dobrim vibracijama ili ne?
Svaki sportista treba da sebi postavi ta pitanja, a ne samo šta jede i pije. S kim provodiš vreme? Kakve teme obrađuješ s ljudima koji te okružuju? Osvesti to. Dugo mi je bila nejasna važnost toga. Teme kojima posvećujem svoju energiju, vesti koje čitam, zapravo, utiču na moj sutrašnji nastup na terenu.
Egzistencija porodice u rukama tinejdžera: Pomenuo sam svoju dvanaestu godinu i scenu kada je otac stavio deset maraka na sto i rekao – ovo je sve što imamo. Morao sam da odrastem, da peskočim šest godina i budem punoletan, da preuzmem odgovornost. Shvatio sam da je moja uloga, u tom trenutku, da se staram i za moja dva mlađa brata, što je logično i prirodno, i ono što je veće i teže – da moram da se maksimalno posvetim svom teniskom životu.
Ne mislim samo na treninge, već da apsolutno sve što radim mora biti podređeno tome. Bilo je zadivljujuće i mnogo mi pomoglo, a istovremeno je bilo veoma teško, što su se svi članovi porodice posvetili mom teniskom životu. Oba moja brata su imali talenat, a roditelji u tom vremenu, takvom kakvo jeste, nisu imali snage da se i njima posvete. To je činjenica, koju i oni znaju. Pogotovo mislim na Marka, koji toliko voli tenis. Danas radi kao teniski trener. Koliko god su imali razne privilegije zato što su braća Novaka Đokovića, ostali su u senci.
View this post on Instagram
“Neželjeno dete“: Pre nego što sam stigao na tenisku scenu Federer i Nadal su već razvili rivalstvo, jer se Nadal probio pre mene. Došli su iz Švajcarske i Španije, zapadnih sila. Koliko god mi želeli da vidimo ovaj svet, ne teniski nego uopšte, kao demokratski, pacifistički, ipak, nažalost, postoje i rasizam i granice koje se postavljaju. Kad kažem rasisam ne mislim na sebe, već posmatram širu sliku – politiku, društvo i šta se dešava po svetu.
Postoje opredeljenje i pripadnost, a ja i po nacionalnosti i po drugim stavovima nisam tome pripadao. Konkretno, bio sam mali koji je došao i rekao – ja ću biti broj jedan. To sam znao i to sam govorio, ali ti moraš da budeš politički korektan. Naravno, prvo kreću mediji, pa sponzori, zatim cela ta mašinerija, jaki sponzori, korporcaije koje su iza njih, iza turnira… Tu je milion stvari. Ideš protiv Golijata i pokušavaš da se nekome svidiš, a iskreno – trudio sam se da se na ljudskoj ravni povežem sa ljudima, ali sam video da je to surovo takmičenje, surova borba.
Osvestio sam da moram očvrstnuti u tom smislu i krenuti svojim putem. Da, pokušavao sam da se svidim ljudima, a onda sam rekao – šta ja glumim? Ovo nisam
ja. Pokušavam da igram po njihovoj muzici. Da, osetio sam se kao neželjeno dete. Razmišljao sam zašto je tako, šta sam uradio da to isprovociram. To me je povredilo. Pomislio sam – možda će me prihvatiti ako se budem drugačije ponašao. I to mi se obilo o glavu. (smeh) Onda sam rekao – moram da prihvatim da me deo teniske, sportske populacije neće voleti zbog mojih stavova, ponašanja i ne znam čega, ali sam bar svoj i mirno spavam.
View this post on Instagram
“Otopljenje“: Moj stav prema njima se nije vremenom promenio, ali jeste njihov prema meni. I dalje sam se ugledao na njih. Posmatrao sam ih kao ljude koji su mi trasirali put, pogotovo Federer koji je šest godina stariji. Videvši tu hladnoću i distancu rekao sam – ok, nema problema.
Kad su se oni malo približili meni, naravno, otvorio sam ruke. S Nadalom sam se uvek bolje razumeo, a i generacijski smo vrlo blizu, pa možda i zbog toga.
Gde dvojica teško trećem: Zbog Vimbldon = Federer i Rolan Garos = Nadal, znao sam da ni na jednom meču neću imati publiku na mojoj strani. Tako je bilo do kraja. U početku me je to “obaralo“, nisam uspevao da to prebrodim, borio sam se i s njima i sa sobom.
Ljudi kažu “Novaku treba neko da ga isprovocira da bi izbacio najbolje iz sebe“. Možda je tako bilo u nekim momentima, ali to nije ono što sam želeo. Ko želi da izađe pred publiku koja mu zviždi? Moraš da se prilagodiš. Od toga kako ćeš se navići na to zavisi ishod svega.
View this post on Instagram
Viteška borba: Imam puno mana i mnogo sam grešaka pravio. Ipak, uvek sam se trudio da budem čovek koji živi srcem, sa dobrom namerom. To što mi je neko najveći rival i što hoću da ga pobedim ne znači da mu želim zlo u životu, da ga mrzim ili da želim da mu na ovaj ili onaj način nešto napravim, da bi izgubio od mene na terenu. Borimo se viteški, jedan na jedan, pa ko pobedi.
Federer i Nadal posebna dimenzija: Siner i Alkaraz su vanserijski, izvanredni teniseri, neverovatni. Siguran sam da ćemo ih u godinama koje dolaze gledati kao nositelje tenisa, ali za mene su Federer i Nadal nezamenjivi. Dobar deo mene je otišao sa njima…
