Mnogi od nas su u 2025. godinu ušli pitajući se „da li sam dovoljno hrabra ili hrabar da uradim ono što mislim da treba“. Naravno, kad govorim o hrabrosti ne mislim samo na to da li smemo da odemo na protest ili na Instagram profilu objavimo ono što mislimo. Znamo koliko hrabrosti treba da bismo sebi priznali da naša veza nije dobra, da odlučimo da promenimo posao, da pokrenemo sopstveni biznis…
U nekom trenutku sam pomislila da pitanje „da li misliš da si hrabra ili hrabar“ nije aktuelno samo za ovu godinu, već za ceo život, pa sam počela često da ga postavljam ljudima s kojima sam radila intervjue. Evo delića njihovih odgovora…
AMMAR MEŠIĆ
– Podržavam ono što je po mom mišljenju ispravno i nastojim da ka tome idem. Da li sam hrabrar – neka kažu drugi. Sigurno postoje i hrabriji od mene, ali ću se uvek boriti za pravdu. Nisam ćutao ni pre „Igre sudbine“, kada me ljudi nisu znali. Sada, kad mi na FB izlaze uspomene od pre deset-dvanaest godina, vidim da sam se borio za prave vrednosti, podržavao neke ljude i proteste, pričao o ekologiji…
Uvek sam bio glasan, ali moj glas nije mogao da dopre do mnogo ljudi. U međuvremenu se situacija promenila. Drago mi je što znam da sam na pravoj strani, što znam ko sam i šta sam i da vredim. Ovo će možda zvučati kao „hvalite me usta moja“, ali znam da sam na svojim nogama i da samo želim da živim u normalnom društvu, u kome se zakoni i institucije poštuju.
View this post on Instagram
NATAŠA MILJKOVIĆ
– Ne, uopšte ne mislim da sam hrabra. Često se svađam sa sobom. Ne bih mogla da kažem sebi „bravo, baš si junak“, ali sam radila hrabre stvari. Ne znam kako bih ti to opisala, ali sigurno je da nisam bila kukavica. Valjda je to normalan odnos prema sebi.
Stalno mislim „mogla sam ovako, mogla sam onako“, a kad pogledam unazad shvatim da sam često plivala mimo „glavnih tokova“. U ovim vremenima, možda je baš to hrabrost.
View this post on Instagram
NENAD RADUJEVIĆ
– Mnogi mi ljudi kažu da sam hrabar, bilo zbog poslovnih odluka, bilo kad vide slike nastale tokom mojih avantura po planinskim vrhovima. Mislim da sve potiče od toga što sam se kao mali plašio mraka, zbog čega sam mislio da sam kukavica. Nikad nisam uspeo da se toga oslobodim, pa sam zato stalno imao potrebu da dokažem da nisam.
Ne znam da li je presudna moja ambicija, beg od kukavičluka ili hrabrost, ali smatram da čovek stalno treba da izlazi iz zone komfora, jer će se zato bolje osećati. Često razmišljam o tome da je život, zapravo, neprekidan niz stepenica koji te vode do zamišljenog vrha, koji zapravo ne postoji. Onog trenutka kad pomisliš da si stigao do njega, sledeća stepenica je početak spuštanja, što niko ne želi. I dalje hrabro hodam tim mojim stepenicama.
View this post on Instagram
ANJA MANDIĆ
– Mislim da jesam. Kada posmatam trenutak u kom živimo, kad se osvrnem na vrednosti kojima su me učili i ovo u čemu sada živimo, ne mogu da budem ameba i da ne govorim ono što mislim, pogotovo što uviđam da se odvija borba između dobra i zla, između svetla i tame. U takvim situacijama nemam dilemu. Već sam naučila moje dete da je njegovo mišljenje važno i da uvek treba da artikuliše šta misli, a kad je tako ne bi bilo pristojno da ja to ne radim. Ako sam njemu davala krila, onda ne bi bilo u redu da ja kalkulišem. Naravno, postoje stvari za koje nije važno, ako niste pitani, da bilo ko zna vaš tok misli, ali postoje i trenuci kad morate da kažete – ovo nije u redu.
Na moju privatnu hrabrost najčešće me podsete moji prijatelji, koji mi kažu „ti si hrabra žena, ti to možeš“. Kad vas ljudi navedu da se setite svojih malih i velikih pobeda, onda je to nešto čemu se vraćate. Biti hrabar je nešto što se „nasleđuje“, a kad to kažem mislim da ste videli primere u svojoj okolini, kod svojih najbližih i da to kasnije primenjujete.
DANIJELA BUZUROVIĆ
– Slušam srce i želudac. Svesna sam posledica, ali idem tamo gde me oni vode. Zbog toga mislim da sam hrabra. U današnje vreme je raditi ono što želiš apsolutna hrabrost. Na kraju dana sam srećna sa svim svojim izborima i spavam kao beba.
View this post on Instagram
MILJANA NEŠKOVIĆ
– Ako je hrabrost delanje uprkos strahu, ne znam. Mislim da sam oguglala na mnoge strahove.
View this post on Instagram
DUNJA DOPSAJ
– Da, i kao hrabru i kao osobu koju nikada nije zanimalo šta drugi misle. Uvek sam radila ono što želim i verujem da je ispravno. Razmišljala sam – čak i ako pogrešim, to je moja odluka iza koje treba da stojim. Ako nešto poželim – probaću to da ostvarim. Doduše, možda bih u nekim trenucima mogla da budem malo manje verbalno agresivna.:)
View this post on Instagram
ALEKSANDRA JEFTANOVIĆ
– Što sam starija sve manje hrabrosti imam. Sećam se da sam nekada, verovatno zbog mladalačke naivnsoti, bila puna poverenja u ljude i uverena da će sve biti dobro. U „Vikendu sa ćaletom“ postoji rečenica, koju pripisuju Lenonu: „Na kraju će sve biti dobro, a ako nije dobro onda još nije kraj“. Hrabrosti imam i dalje, ali su se strahovi umnožili od kad imam decu, a to je i deo sazrevanja.
View this post on Instagram
