U vreme kada je ćerkici Senji slavila prvi rođendan Marija Kilibarda je rekla: „U početku su bili pomešani grč, briga, strahovi, emocije, a sada je esencija ljubavi i prepuštanje čaroliji. Kažu da ću tek poludeti od ljubavi, a ja se pitam kako je to moguće. Moje fizičko biće ne može da isprati veličinu srca. Mislim da će mi pući rebra”.
View this post on Instagram
■ Pod utiskom tih reči razgovor s njom sam počela pitanjem – budući da si Senju rodila u vreme kad si bila potpuno formirana ličnost, da li si očekivala da će se baš toliko toga promeniti u tebi i oko tebe?
– Naravno, očekivala sam da će biti ogromna ljubav, ali nekad stvarno mislim da će mi srce pući od silnih osećanja. Ja fizički osećam tu ljubav. Meni, koja sam uvek bila rečita, fale reči da bih je opisala. Svako ljubav doživljava na svoj način, ali će ti velika većina roditelja reći da je to jedina bezuslovna ljubav.
■ Pomenula si da bi ti trebala tri intervjua da bi ispričala koliko si se promenila.
– Jedna od velikih promena je što sam prvi put sebi priznala da nešto ne mogu, a posledica te spoznaje je zamrzavanje mog brenda nakita. Ne samo da nisam lansirala novu kolekciju, već mi ni shop ne radi. Način na koji sam ga podigla i vodila traži moj angažman, a ja ne mogu da mu se posvetim. Ne želim da ga radim, a da bude ispod nivoa na kom je bio. Mom egu i energiji na koju sam navikla ne samo sebe, već i sve oko sebe, ta spoznaja uopšte nije prijala. Morala sam da sa sobom obavim ozbiljan razgovor ispred ogledala i donela tu odluku.
View this post on Instagram
Odrekla sam se mnogih stvari, ali privremeno. Negde sam pročitala: „Sve moje želje, moji snovi, moji planovi o kretanju, druženju, sticanju novih znanja, kupovinama – sve to možemo i za par dana, za par nedelja, par meseci ili godina, ali ona nikada više neće imati ovoliko meseci kao sada“. Jedino što bih mogla da propustim jeste Senjino odrastanje, a to sebi nikada ne bih oprostila.
■ Znači li to da nisi spremna ni za veće poslovne angažmane?
– Apsolutno ne. Imamo ambiciju da češće emitujemo kviz „Jedno pitanje“, ali je cela ekipa koja ga realizuje toliko uigrana, da zaista brzo završavamo snimanja. Uživam radeći taj kviz. Toliko sam stvari naučila, a i nemam osećaj da sam mnogo odvojena od Senje, jer radimo samo vikendima i to ne svakog. Mogu da “pomirim“ vreme koje želim da provedem s njom, da ne mislim da nešto propuštam, a da ipak ispunim svoju poslovnu obavezu i potrebu svog bića koje je naviklo da radi i privređuje.
View this post on Instagram
■ Do 1. januara nas deli manje od dva dana. Kakva je atmosfera u tvojoj kući?
– Imamo malu jelku, četrdeset tri Deda Mrazića različitih veličina, stikere po prozorima, lampice, ukrase. Jelka nije velika, jer je Senja prohodala, pa bih se više plašila da se ne povredi, nego što bih se radovala prizoru. Po prozorima lepimo stikere sa lisicama, koje nose šalove, sa Bambijima, sa prskalicama, pahuljicama… Ili ih lepimo ili idemo da se oduševljavamo onim što smo već zalepili. To je intrigira.
Senja jako voli muziku, a ja sam je mnogo slušala dok je bila u stomaku. Nemamo razumevanja za tatinu potrebu za malo tišine, ali on toleriše naš muzički ukus. Kod nas se po ceo dan čuje samo radio, jer pokušavamo da se klonimo svih ekrana. Cilj nam je da tako izguramo do druge godine, a da li ćemo uspeti – ne znam.
■ Možda jednog dana Senja bude muzička zvezda?
– S obzirom na to ko su joj roditelji male su joj šanse da zna da peva, a da li će naučiti da nešto svira – videćemo. Neka je živa i zdrava i neka otkriva sve moguće stvari, pa ćemo kad dođe vreme videti u čemu je treba podržati.
View this post on Instagram
■ Senja je jedinica, a ti si rasla sa dve sestre. Koliko je različito vaše odrastanje?
– Senja ima sedmoro braće i sestara, nekoliko kumica koje su samo par meseci starije od nje, moja sestričina je malo mlađa od Senje… Mislim da neće imati osećaj da je jedinica, ako ostane jedinica.
■ Da li imaš običaj da donosiš novogodišnje odluke?
– Rođendani su moje nove godine, jer tada počinje moja godina. To je moj trenutak za bitne odluke. Samo želim da imamo bistar um, da budemo hrabri da živimo svoju prirodu i da budemo mnogo, mnogo toleratniji, budući da nas toliko toga šiba. Dobrim ljudima želim dobre prilike, mnogo strpljenja i zdravlja.
