Ova godina u Srbiji nije tipična, pa nije tipično ni pretpraznično raspoloženje. No, kako god se ovog decembra osećali sigurno je da nas neće zaobići brojni tekstovi o novogodišnjim rezolucijama ili odlukama, zavisi kako se kome više sviđa da ih zove. Proteklih nekoliko godina o njima se mnogo više priča i piše nego gde će ko za doček, mada znamo da većina tih odluka, uglavnom, ne potraje duže od sredine januara.
Zašto, onda, sebi obećavamo da ćemo od 1. januara biti „kao novi“ pitali smo psihološkinju Anu Vlajković.
– Ljudi moraju da veruju u nešto. Uglavnom se te novogodišnje rezolucije tiču prelaska na zdraviju ishranu, ostavljanje cigareta, smanjenje alkohola, vežbanje od 1. januara, ali i odluka da ćemo više vremena posvetiti sebi, da ćemo se manje nervirati, da nećemo trpeti nepravde na poslu… Zašto te rezolucije ne funkcionišu? Zato što se donose u trenutku opšte euforije i socijalnog pritiska da moramo da budemo srećni.
ZA POČETAK BILO ČEGA NAJVAŽNIJI JE CILJ
Mi u Srbiji, trenutno, ne razmišljamo baš mnogo o Novoj godini, ali to je globalni trend. U takvim ambijentu kažemo ili napišemo čime sve nismo zadovoljni i obećamo sebi da već od prvog januara okrećemo drugi list. Međutim, ni na koji način se za to ne pripremamo, već očekujemo da ćemo se – kao dodirnuti čarobnim štapićem – probuditi „novi mi“. To je kao da se prijavim za zimske Olimpijske igre, a jedino što znam je da se održim na skijama.
Za početke bilo čega novog nije potreban ponedeljak, prvi u mesecu, naš rođendan ili Nova godina. Nije, čak, bitan sam početak, jer ako se na njega fokusiramo ništa nećemo uraditi. Sama odluka nije vezana za datum, već za cilj. Njega treba da imamo u vidu. U psihološkom smislu put koji nema cilj ne daje nam motivaciju da na njega krenemo. Naravno, taj cilj ne sme biti nedostižan.
View this post on Instagram
Ana Vlajković konstatuje da te rezolucije neretko liče na pismo Deda Mrazu i da svi mi imamo mnogo želja, ali da je „jedini“ problem što nam za njihovu realizaciju trebala sedmica na lotou ili da se u toku jedne noći iz korena promene naša uverenja, koja su se gradila godinama ili decenijama.
– Jednostavno, mora da postoji proces pripreme, a ljudi na to ne računaju. Kad shvate da januarski dani prolaze, a sve je isto kao i ranije, počinju da se osećaju mnogo gore nego pre. Ako smo te naše odluke zapisivali, papir nas podseća koliko, opet, nismo uspešni, što nas potpuno obeshrabri za svaki pokušaj da izgradimo pravu motivaciju. Ovo što smo imali je bila lažna, a dobro je znati da se i motivacija izgrađuje.
Evo jednog primera: Deca nikada ne bi prohodala da nisu motivisana da dohvate nešto što im je nedostupno. Baš kao i oni, moramo da razmišljamo o malim koracima i znakovima pored puta, koje ćemo sebi stavljati. To su ti neki mali ciljevi.
♦♦♦ Priču sa Anom Vlajković radila sam za Story
