I zvanično je počelo leto, a njega prati predrasuda da je tada sve lakše i lepše. Dani su dugi, sunce sija, nebo je vedro, ide se na letovanja, raspust je, intenzitet posla je znatno manji, osim ako ne radimo u turizmu…
Sve to je tačno, ali ko kaže da i po najsunčanijem danu ne možemo biti loše raspoloženi, čak i ako (srećom) za to nemamo neki poseban razlog. Još gore je što ćemo
zbog toga sami sebe kritikovati, jer – kako je moguće da smo “smoreni“, a svi su veseli? Međutim, niti su svi drugi sjajno raspoloženi, niti su sunce i sladoled rešenje za sve.
Razmišljajući o tome, setila sam se jednog veoma zanimljivog teksta Ksenije Mijatović, koji sam svojevremeno sačuvala. Verujem da ovo može da bude odličan podsetnik.
View this post on Instagram
■ Svi imaju loše dane, loše periode kada su raspoloženje i energija na najnižem nivou. Ono po čemu se ljudi razklikuju jeste učestalost i intenzitet ovakvih dana/perioda.
■ Ne možete uvek biti na maksimumu, a nije ni prirodno. Zato, kada osetite da se raspoloženje menja/pada, a nema konkretnog razloga, vreme je da sebe podržite (ponegujete) na način koji možda to nikad ne činite.
■ Vodite računa u koga i u šta investitrate svoje vreme i pažnju. Šta god da je razlog vašeg lošeg raspoloženja, neophodno je da povedete računa o svojoj energiji, koja je u tim trenucima na niskom nivou. Zato, pametno birajte gde je trošite.
■ Vaše misli nisu uvek činjenice. Zbog toga je jako važno napraviti tu razliku. Misli su često kombinacija mišljenja tj. stavova (obično drugih), sećanja (najčešće neprijatnih), naših strahova i prognoza za budućnost. Zato, povedite računa kojim mislima dopuštate da vas nose.
■ Samokriticizam je put u sve lošije raspoloženje. Morate znati kada da stanete da bi se nešto zaista promenilo, za početak energija. Mnogi se izinenade kada čuju da je samokriticizam u visokoj korelaciji sa depresijom. Šta je antidot tome? Saosećanje, ali – za sebe.
■ Loše raspoloženje i nizak nivo energije može da traje dugo, i po nekoliko nedelja. To ne znači da ste u depresiji, ali ako nema spontanog izlaska iz te atmosfere, onda neka se upali alarm. Ne brinite, znaćete kada stvari krenu nizbrdo i kada vam je potrebna stručna pomoć. Do tada, trebalo bi da pomogne malo više empatije za sebe, dozvola da budete i lošije nego inače i malo više brige o sebi.
