Često se šalim da samo još šnicle nisam probala da pečem u plehu za mafine. Kolači koji mogu da se smeste u dvanaest papirnih korpica u startu kod mene dobijaju veeeeliki plus, a ovaj komisbrot mi je omilljen.
Jako mi se dopada ukus, lako se pravi, fini su i sledećeg dana, a mera je idealna za pleh. Jedino je dosadno seckati orahe, ali ne odustajem, jer nikad neće biti isto
“orah sečen na listiće“ i krupno samleven.
*Ovo “spremaju za pola sata“ iz naslova sam računala bez seckanja oraha i smokava 😉
Potrebno je:
▪ 4 jajeta
▪ 6 kašika šećera
▪ 8 kašika brašna (uzela sam ono za fina peciva)
▪ 4 kašike ulja
▪ 3 kašike mleka
▪ 100 grama iseckanih oraha
▪ 50 grama iseckanih smokava
▪ 50 grama suvog grožđa, a da bi aroma bila lepša treba vam i rum, u koji ćete ga potopiti. Ako na vreme ne kupim smokve stavim 100 grama suvog grožđa.
▪ 2 kesice vanilin šećera (nadam se da će jednom i kod nas biti Dr Oetkerova pasta od vanile)
▪ Oko pola kesice praška za pecivo
View this post on Instagram
Priprema:
▪ Umutiti žumanca, šećer, mleko, ulje i brašno. Prethodno u brašno staviti prašak za pecivo.
▪ Dodati penu od belanaca, a onda orahe, suvo grožđe i smokve. Znam da znate, ali red je da pomenem da posle dodavanja pene mešanje treba da bude veoma lagano.
▪ Masa ide u korpice za mafine, a ako slučajno kod kuće imate listiće badema – stavite ih odgore.
▪ Mafini se peku na 180 stepeni, 20-25 minuta.
▪ Na kraju mafine pospite prah šećerom i to je to.
Bonus informacije:
Na početku sam rekla da volim da sve što se može pečem u plehu za mafine, a volim i da znam koliko dugo nešto postoji.
AI kaže da je prvi kalup od livenog gvožđa, koji je imao plitke, spojene “šolje“, osmislio Natanijel Waterman iz Bostona i da ga je patentirao 5. aprila 1859. godine. U njemu su se pekli mali, gusti hlebovi od integralnog pšeničnog brašna, koji su se zvali “gems“, pa su tako i ovi plehovi dobili ime “gem pan“.
Krajem četrdesetih godina prošlog veka počinju da se prodaju papirne korpice za mafine, koje tokom pedesetih postaju veoma popularne. Nije ni čudo što su se odlično prodavale kad em što se testo nije lepilo za pleh, em što je plehove bilo lakše oprati. Posebna priča je što su kolači u papirnim korpicama izgledali kao da su obukli “haljinicu“.
