Da sam vas pitala da li je na naslovnoj fotografiji hrana ili vunica, verovatno bi većina pomislila da će se “klupčad“ koju vidite pretvoriti u džemper. Međutim, to su pišmanije, a otkrila sam ih u prodavnici turskih slatkiša Beyzade Lokum, koja je pre par meseci otvorena u centru Beograda.
Vizuelno najviše podsećaju na šećernu vunu, ali je tekstura drugačija. Nije je lako opisati, a kad se malo više zainteresujete za pišmanije, shvatite da je još teže napraviti ih. Uglavnom, taj čudni slatkiš, koji bukvalno nestaje u ustima, ima dugu i zanimljivu životnu priču.
View this post on Instagram
Naravno, ne postoji datum kada su pišmanije prvi put napravljene, ali se pominje vreme osmanskog carstva. Iako se danas Anadolija smatra “prestonicom pišmanija“ nisu tu nastale, već u Iranu, gde se nazivaju “pašmek“ ili “pešmek“. Na persijskom jeziku reč “pašm“ znači vuna, ali kao što obično biva vremenom se prvobitno ime promeni ili prilagodi novoj sredini.
Mada ovaj zvuči najlogičnije, postoji još nekoliko odgovora na pitanje zašto se pišmanije zovu baš tako.
Jedni kažu da je ime nastalo od reči “pisman“ tj. kajati se, jer su se oni koji su probali da ih naprave – pokajali. Potrebno je mnogo snage i iskustva, a pre svega stari majstori koji bi nam bili učitelji.
Drugi kažu da se kaju oni koji su pojeli previše pišmanija. Kad se zna da se prave od brašna, šećera i putera, naravno uz dodatak aroma, jasno je da su pravi “gastro greh“.
View this post on Instagram
Meni se, ipak, najviše dopada najmanje realna, ali najromantičnija priča o sjajnom poslastičaru iz Izmita, koji se zaljubio u “bucmastu“ devojku. Pokušavao je da je osvoji slatkišima koje je pravio za nju, ali dugo nije uspevao. Posrećilo mu se tek kada joj je ponudio pišmanije, koje je baš zato nazvao “moja slatka debeljuca“. Međutim, vreme je pokazalo da se nije usrećio, jer je njegova “slatkica“ imala veoma “težak“ karakter, a dodatni problem je pravila njena ogromna ljubomora. Na kraju je morao da se rastane od nje, a naziv slatkiša je promenio u “pišmanije“ tj. kajanje.
Uzgred, u mnogim našim krajevima se koristi izraz “popišmanio se“, kad se neko predomisli.
U Izmitu se od oktobra 2009. godine organizuje Međunarodni festival pišmanije. Na njemu su, a želeći da uđu u Ginisovu knjigu rekorda, majstori napravili pišmaniju dugu 1040 metara. Time je zaradila titulu “najdužeg deserta na svetu“.
