Naišla sam na nekoliko tekstova o izuzetnoj popularnost krofni, koje se prave i prodaju na 2.300 metara nadmorske visine, u planinskom domu Friedrich August. Društvene mreže su pune snimaka na kojima u prvom planu vidimo veoma dug niz, prah šećerom posutih, krofni, a u pozadini su lepote Dolomita.
Mnogo je i fotografija na kojima ljudi stoje u dugom redu da bi kupili – krofnu ili, kako ih tamo zovu, krapfen. Još je neobičnije kad pročitate da su zbog njih
mnogi poranili.
View this post on Instagram
E, sad, pitanje je da li žele da ih probaju ili ih tretiraju kao savršen rekvizit za slikanje? Bez obzira na motiv, svi su u istom redu i podjednako nerviraju ljude koji tu žive i rade, koji smatraju da polako ulaze u zonu prekomernog turizma.
Sigurno je da su te krofne ukusne, jer da nisu – hajpa ne bi ni bilo. Mogu da se kupe samo do jedanaest pre podne, ako se prethdono ne razgrabe.
Budući da je potražnja neverovatna uvek ćete pojesti toplu krofnu, koja je spolja hrskava, a unutra meka. Fil je bogat, a veličina daleko od uobičajene. Sama krofna se pravi po tradiconalnom austrijsko-nemačkom receptu, ali se od tradicije odstupilo kad je reč o punjenju. Nekad se koristio samo džem od kajsija, a sada su
natraženiji žuti krem od vanile, pistaći i nutela. Cene su od tri do četiri evra.
View this post on Instagram
Ljudi koji rade u planinarskom domu će vam reći da se te krofne peku već trideset godina, a da su se na Instagramu prvi put pojavile 2020.
Mnogi sada polemišu o moći društvenih mreža, o dobrobiti i šteti koju prave, ali postoje krofne koje su stekle slavu i pre no što su algoritmi počeli da određuju šta ćemo jesti, gde ćemo ići, šta ćemo slušati…
Reč je o čuvenim Trojanskim krofnama, koje se prave po receptu iz 1961. godine. Te godine su ispečeni “prvi primerci”, a da bi postale gastro i turističke zvede trebalo im je desetak godina.
View this post on Instagram
Trojane je mestašce u Sloveniji, koje ima samo stotinak stanovnika, a nalazi se na prevoju koji spaja Štajersku i Gorenjsku regiju. Sve dok nije izgrađen auto-put Ljubljana – Maribor, vozači su morali da prolaze baš tuda.
Tokom sedamdesetih i osamdestih je gostionica bila nezaobilazno mesto, gde se svraćalo na “kafu i krofnu”. U vreme kada je ljudima iz Srbije i Hrvatske Trst bio
ono što su današnjim generacijama šoping centri, vozači autobusa su baš tu pravili pauzu. Redovi ljudi, koji su čekali da kupe krofne ili krofi na slovenačkom, bili su najbolja reklama.
Međutim, u avgustu 2005. je završena i poslednja deonica auto-puta, zbog kog Trojane više nikome nisu bile usput. Mnogi su sumnjali da će krofne to preživeti, ali – uspele su. Dotle su postale toliko jak brend da je, baš zbog njih, napravljen lak izlaz s auto-puta. Već posle par minuta – eto vas u redu za njih. Verujem da su retki oni, koji su bili tamo, a da nisu poneli bar jednu kutiju Trojane krfoni kao suvenir za ukućane i prijatelje.
View this post on Instagram
Treba li, uopšte, pitati da li sam se ja u Beograd vratila s krofnama? 😀
Znatno su veće od običnih, a mogu da budu posute prah šećerom ili kokosom. Ukoliko želite krofnu s džemom od kajsija ili borovnica – platićete je dva evra, a sa čokoladom ili kremom od vanile dva evra i dvadeset centi. Ukoliko kupujete na “kutije”, na svakih šest krofni dobijate jednu. To je deo njhove tradicije.
Dok sam pisala tekst nekoliko puta sam probala da nađem “pravi” Instagram profil krofni iz Trojana, jer mi je bilo čudno da imaju manje od dve hiljade pratilaca. Međutim, ovaj je pravi – @gptrojane.
Pratilaca je malo, ali u proseku mesečno prodaju više od 250.000 krofni. Ipak nije sve do društvenih mreža, nešto je i do krofni 😉
