Nedavno sam, spremajući pitanja za razgovor sa Anom Štajdohar i Nikolom Demonjom, odslušala njihovo gostovanje u emisiji “U krugu porodice”. Bilo mi je zanimljivo kad je Nikola rekao da u njemu vri banijska krv, koja ima potrebu da ”ispravlja krive Drine”. Dodao je da bi, kad bi mogao da se vrati u prošlost, bio još veći borac.
Pod utiskom tih njegovih reči, kad smo se sreli pitala sam ga da li bar nekad pomisli – što baš ja da ispravljam sve te krive drine?
– Ne, nikada to nisam pomislio. Znam da je to u najvećem broju slučajeva čista ”borba protiv vetrenjača”, ali u mojoj prirodi i karakteru nije da mirno posmatram zlo u bilo kom obliku, već da, u okviru svojih mogućnosti i kapaciteta, budem ”beli ratnik”. Biti na pravoj strani istorije je u svim epohama čovečanstva najteže i najskuplje.
Ali, ni meni niti bilo kome, nikada dah nije zastao ni zbog jednog fino podmazanog šrafa, koji ”samo radi svoj posao”. Možda jednoga dana izgubim želju ili više ne pronađem inspiraciju, ali danas nije taj dan.
View this post on Instagram
■ Na koja ispravljanja ”krivih Drina“ si najponosniji?
– Na svaku plastičnu flašu ili kesu koju podignem sa poda i bacim gde joj je mesto, uprkos najprljavijem i najzapuštenijem Beogradu od kako živim u njemu. Zato što upravo te sitne, svakodnevne stvari govore da me još uvek nisu pobedili.
Ponosan sam i na svaku situaciju u kojoj mogu da pomognem nekom manjem ili slabijem od sebe. Nebitno je da li je fizički, socijalno, materijalno, slabiji, naročito u ovoliko, ničim opravdano, egocentričnom i kapitalom izopačenom svetu, u koji civilizacija nezaustavljivo srlja.
■ Da li je Ana, kad je reč o akciji ”ispravi krivu Drinu“ glas razuma koji kaže – nemoj da trošiš energiju ili, naprotiv, navijač?
– Ana i ja smo po pitanju mnogih stvari veoma slični, zbog čega smo se i pronašli i prepoznali. Možda je ona nekad mudrija od mene, jer pametnije bira bitke, ali možda sam ponekad i ja u pravu baš zato što manje biram. Dopunjujemo se i razumemo. To je najvažnije.
■ Pre mesec danas si napisao da postoji mnogo više ljubavi i dobrote nego poganih srebroljubaca, bez trunke morala i etike. Da li vera u to, što zvuči tako divno, konstantno traje ili se nekad zapitaš da li je baš tako?
– Kao što jedna budala može da pokvari provod desetinama ljudi, ili jedna trula jabuka da uništi prepunu korpu, tako i nekolicina nevoljenih ili nedovoljno voljenih, može milionima život da pretvori u pakao.
Apsolutno sam siguran da je nas mnogo više, samo što mi nismo spremni na sve da bismo došli do nečega što nam fali, jer samim tim što smo voljeni i volimo imamo dovoljno. To je valjda taj neki balans u univerzumu.
View this post on Instagram
■ Svojevremeno si ispričao da su ti, neposredno po dolasku u Beograd, na ulici oteli patike. To devedestih nije bilo čudno, a i kasnije je bilo sijaset situacija, naravno drugačijih, ali u kojima loši ljudi ugroze one koji nisu takvi. To ti, očigledno, nije pokvarilo uverenje da su dobri u većini?
– Jeste, skinuli su mi patike i ostavili mi ožiljak doživotno, ali taj ožiljak je s vremenom postao iskustvo i možda me sačuvao nekog većeg zla, ko zna. Da su bili dovoljno voljeni sigurno ne bi imali potrebu da nekome otimaju patike. S druge strane, svi mi koji nemamo te potrebe, a mnogo nas je više, vrlo brzo kompenzujemo i prevaziđemo takve stvari, a oni nikada neće moći.
Ni patike, ni vile, ni jahte ne vrede ništa ako te s druge strane ogledala čeka neko ko je toliko prazan da mora nešto nekome da otme da bi se na kratko zadovoljio i misli da ga to čini čovekom. Svi znamo da nije tako.
■ Nema veze s pričom o ”krivim Drinama”, ali ima veze s činjenicom da je sredina jula. Kako ćeš provesti ostatak leta?
– Fudbal dok traje prvenstvo, more sa porodicom što je jedan od najlepših delova svake godine, pa nastupi sa dragim ljudima pred nekim drugim dragim ljudima. Siguran sam da nijedan ”skidač patika” ne uživa ni u jednom danu koliko ću ja, ako Bog da da sve bude po planu, čitavog leta.
