Fino su se sklopili praznici i vikend, pa će za mnoge poslovna godina početi 12. januara. To znači da će sledeće nedelje posle podne zaključiti da je sezona slavlja završena i da se treba vratiti “realnom životu”.
Nebo je uglavnom sivo, hladno je, slušanje i čitanje vesti je frustrirajuće, pa kad se sve to udruži eto januarske melanholije, januarskog bluza ili kako već ko
zove to “bljak” raspoloženje. Umesto da vam kasnije pišemo kako da ga se oslobodite, reagujemo po principu – upoznaj protivnika na vreme da bi lakše s njim izašao na kraj. Zato danas pričam sa psihologom i psihoterapeutom Stefanom Dimićem iz savetovališta Mentalno klupko.
■ Jedan od najčešćih mehanizama postprazničnog lošeg raspoloženja izgleda ovako – osoba se probudi sa depresivnim raspoloženjem i pratećim razmišljanjem npr. ”Sve je besmisleno”. Ona potom doživljava i telesne simptome, kao što su umor i loša koncentracija. U takvom stanju tela i duha, logično je što se uopšte ne uključuje u svakodnevne aktivnosti, već se najčešće izoluje.
Međutim neke od tih aktivnosti su joj nekada pričinjavale zadovoljstvo i osoba se osećala korisno dok ih je obavljala. Dakle, samim smanjenjem aktivnosti smanjene su i prilike za doživljavanje zadovoljstva i osećaja korisnosti, što povratno utiče na loše raspoloženje i doživljaj besmisla. Ovaj začarani krug se prekida tako što se osoba postepeno aktivira, dok ne dođe do optimalnog nivoa funkcionisanja.
■ Drugi mehanizam izgleda ovako: “Osoba je loše raspoložena i misli kako je sve besmisleno. Ona u takvom raspoloženju ima još negativnije viđenje sebe, što potom utiče na to da se oseća još depresivnije”. Ovde je korisna upotreba ”roze naočara”, koje se ”dobijaju” tako što će osoba popisati sve stvari povodom kojih se osećala dobro, zadovoljno, zahvalno i korisno.
Poseban proces održavanja postpraznične depresije je onaj u kome osoba ima manje želje/snage/volje da reši neki praktičan problem koji je muči (npr. problem sa finansijama je jako čest u januaru). Kada se manje bori da savlada taj problem, on se ne rešava, što dovodi do veće beznadežnosti i još većeg depresivnog raspoloženja. Energiju koja se troši na obezvređivanje sebe i sveta treba preusmeriti na traženje konkretnih koraka i rešenja, koji mogu doprineti rešavanju konkretnih problema.
■ Bitno je u nekom trenutku otkriti i uzroke, odnosno okidače za javljanje prazničnog neraspoloženja. Jedan od najčešćih je to što se ljudi tokom i posle praznika osećaju posebno prazno, a daljom analizom na terapiji često dolazimo do toga da je u osnovi osećaj usamljenosti.
Usamljenost je dominantan doživljaj tokom praznika, jer preovladava očekivanje da oni treba da se provedu u pristustvu bliskih ljudi, prijatelja i partnera. Praznici su podsetnik da su neki ljudi sami i da ne ispunjavaju spomenuta očekivanja, što dodatno produbljuje doživljaj usamljenosti i narušava sliku o sebi.
