Kada se završavala 2025. godina bilo nam je jasno da će i ova biti veoma turbulentna. Mnogo je pitanja na koja bismo voleli da imamo odgovore, ali znamo da njih samo vreme može da nam da.
Dok nam misli lete između dešavanja u Srbiji i svetu, uz istovremeno obavljanje porodičnih i poslovnih obaveza, pokušavamo da nađemo formulu za funkcionisanje u neizvesnim vremenima. Nažalost, nema je, ali saveti psihologa mogu da budu veoma koristan putokaz.
View this post on Instagram
Upravo zato danas pričamo sa psihološkinjom Ninom Vukelić.
■ Čak i avanturistima ne prija neizvesnot i osećaj da ne može da zna ni šta će biti za nedelju dana, a kamoli za mesec ili pola godine. Kako sebe smiriti?
– Prirodno je da nam neizvesnost ne prija. Nekada, kada smo živeli u prvobitnim zajednicama, neizvesnost je značila da u svakom trenutku možemo da budemo napadnuti od strane neke divlje životinje. Danas pretnje nisu iste, ali mnogo više stvari oko nas može da aktivira to čuveno pitanje “A, šta ako?”.
U takvim trenucima je važno da prepoznamo šta je to što zaista možemo da kontrolišemo. Odgovor je uvek naše ponašanje. Zato je korisno usmeriti pažnju na planiranje konkretnih akcija i na življenje u sadašnjem trenutku. To je jedini način da makar delimično utičemo na ishode u budućnosti.
Pomaže i da se zapitamo: Šta je tačno to što me uznemirava u ovoj situaciji? Kada shvatimo da je reč o našoj interpretaciji, a ne o objektivnoj opasnosti, otvaramo prostor za promenu perspektive, a upravo ta promena okvira često donosi umirenje i našem limbičkom sistemu.
View this post on Instagram
■ Mnogo puta slušamo o disanju ili o vežbama, kojima ćemo skrenuti misli. Pomenite neke od njih?
– Nije suština da skrenemo misli, več da naučimo da živimo sa njima, iako su nekada neprijatne. Misli su stalno prisutne i bežanjem od njih postižemo kontra efekat. One su samo produkt našeg uma, čiji je osnovni zadatak da nas zaštiti i omogući nam preživljavanje. Zato um često stvara i katastrofične scenarije, uveren da nam time čini uslugu.
Umesto borbe, korisno je vežbati prihvatanje. Jedan od najboljih načina za to jeste mindfulness, odnosno praksa svesne prisutnosti koja ima višestruke benefite – od smanjenja stresa, preko većeg fokusa, do umirenja tela i uma. To može da bude i jednostavno poput dok pereš sudove zaista se fokusiraš na vodu i miris deterdženta, umesto da u glavi vodiš raspravu sa šefom. Sitnice tog tipa menjaju ceo osećaj dana.
■ Kako vi “odmarate mozak“?
– Najčešće je to podsećanje na sadašnji trenutak. Nije uvek lako, jer pažnja prirodno luta, ali trudim se da to primetim i da je polako vratim u “ovde i sada”. Taj proces vraćanja pažnje zapravo je mali trening za mozak, jača našu otpornost i pomaže da i telo i misli zaista odmore.
View this post on Instagram
Kad osetimo nervozu, možemo da primenimo neku od mnogobrojnih tehnika smirivanja. Nina je izgdvojila dve:
■ Produženi izdisaj – udah je kraći od izdisaja, recimo udah brojimo do 4, a izdisaj je do 6.
■ Progresivna mišićna relaksacija – svesno stežemo određene grupe mišića nekoliko sekundi, a zatim ih opuštamo. Na taj način učimo da prepoznamo razliku između napetosti i opuštenosti u telu, pa telo postepeno ulazi u stanje relaksacije.
