Izgleda da je počela sezona pešačenja, a otvorili su je studenti i srednjoškolci koji su juče pešice stigli u Valjevo. Osim toga, bez ozbira što će sledećih dana biti hladno i padati kiša, samo dve nedelje nas dele od meteorološkog proleća. Meteorološka zima počinje 1. decembra i traje do 1. marta.
Ako smo dobili inspiraciju da se pokrenemo i da naši koraci budu k’o laki oblaci – super, ali hajde da to uradimo kako treba. Šta sve treba da znamo o pešačenju, pre no što počnemo da razmišljamo o ozbiljnijim kilometražama, ispričao nam je profesor sporta Milan Zarić.
■ Kilometraže – početne i one koje će biti cilj?
Preporuka je da se krene od 5-7 km, pa da se postepeno povećavaju. Ako uzmemo u obzir da je brzi hod 6-7 km/h onda bi to bilo oko 60 minuta aktivnosti, što u svakom slučaju nije malo. Moj predlog je da svake nedelje povećavamo deonicu za 1km, a kao krajnji cilj bih uzeo deonicu maratona, a to je 42,195 km hodanja u jednom danu.
■ Brzina
Preporuka je da to bude u rasponu od 6-7km/h, jer se hodanje tom brzinom može smatrati treningom većini populacije. Takođe, puls nam je pri toj brzini uvećan i ima vrednost od 100 do 120 otkucaja u minute, što nije zanemarljiv intenzitet.
■ Ritam
Moja preporuka je da ovakve aktivnosti imate svaki drugi dan, odnosno da telo ima vremena za odmor. Tri-četiri puta nedeljno je sasvim dovoljno za trening.
View this post on Instagram
■ Daljine za rekreativce, koji su poželeli da hodajući prelaze veća rastojanja
To zavisi od mnogo faktora, pre svega od trenutne forme, ali i od godina i istorije bavljenja sportom. Ako bi šetnja bila kratkotrajna, odnosno jedan dan, onda bi deonica 20-40 km bila izvodljiva. U kontekstu treninga, preporuka je da te deonice ne budu veće od 10-15km dnevno jer je sve više od toga izuzetno naporno i sa vrlo visokim rizikom povređivanja.
■ Kako izbeći žuljeve?
Mazanje nogu vazelinom je najbolji savet, jer se time smanjuje trenje. Zapravo svaki savet na temu izbegavanja žuljeva ide u pravcu smanjenja trenja. Pored vazelina preporuka je i da čarape ne budu pamučne već sportske ili još bolje od vune, najbolje merino.
View this post on Instagram
■ Šta da radimo ako nas “sve boli” od pešačenja?
Ukoliko je bol vrlo intenzivan lekovi kao što su aspirin ili ibuprofen mogu pomoći, pre svega u smanjenju bola ili otoka izazvanog intenzivnim fizičkim naporom. Sigurno je da s lekovima ne treba preterivati, jer mogu napraviti više problema, naročito sa želucem, nego što donose koristi. Dakle, koristite ih samo ako baš morate.
■ Pešačenje vs. naše godine
Smatram da godine nisu prepreka već da se ona, ukoliko postoji, nalazi u našoj glavi. Kako starimo potrebno je da praktikujemo još više i redovnije fizičku aktivnost. Od vitalne je važnosti održati mišićnu masu visokom, jer time obezbeđujemo ne samo dug život već i zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 150 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, a mi je možemo izdeliti kako želimo. To zaista nije mnogo.
View this post on Instagram
