Ljubicu Komlenić, koja je tokom protekle tri decenije izgradila karijeru koja zaslužuje istinsko poštovanje, mesecima smo gledali kao članicu žirija Masterchefa Srbija. Danas je jedina žena na svetu koja ima sertifikat Worldchefs Level A tj. sudija je na vrhunskim gastronomskim takmičenjima.
Slušajući je dok ocenjuje i savetuje takmičare, neretko bih se zapitala – šta jede neko ko toliko zna o namirnicama i njihovoj pripremi. Susret s njom je bio prilika da to saznamo.
View this post on Instagram
■ Kako izgleda tvoj jelovnik za jedan dan?
▪ Za doručak obavezno pojedem tri jajeta. Stavite ih u hladnu vodu, dodajte malo soli i barite jedanaest minuta. Voda će posle četiri minuta početi da ključa, a jajima je dovoljno sedam minuta da se skuvaju tako da žumance bude mekano. Jedem ih kao kolačiće. Još bolje je ako uz njih imam domaći paradajz, a u Italiji uvek mogu da kupim organski. Može i tikvica.
▪ Kasnije ide šejk. Obično vegan proteine ubacim u mleko bez laktoze, pa dodam malo spiruline, moringe, zlatne trave, pola banane i malo crvenog voća.
▪ Ručak čini 120 grama paste i 300 grama povrća. Volim da pasti dodam pečurke, boraniju, parlidžan bez ljuske i semenki… To je dobro zbog smanjenja indikacije glikemije. Budući da je ugljeni hidrat nije poželjno spajati s mesom i ribom. To ne znači da neću pojesti špagete “aglio e olio“ s rakovima, školjkama, ali ne svaki dan. Svi smo sami sebi kompjuter, jer osetimo šta nam smeta, a to što nam ne prija ne unosimo u organizam.
▪ Ako jedem pastu za ručak uveče ću pojesti meso ili ribu uz povrće. Posle tri sata ne jedem hleb. Ponekad ujutru pojedem integralni i to je sve.
■ Koje su ti namirnice posebno drage?
▪ Jako volim ribu, a pogotovo bakalar i glacier 51. Tu su i jedan dobar stejk i neizostavna jaja. Volim sve vrste povrća, ali mi neke – poput brokolija, karfiola ili pasulja – ne prijaju, pa ih izbegavam. Slično je i sa svinjetinom i suhomesnatim proizvodima, koje i ne volim.
■ Da li voliš da kuvaš kod kuće?
▪ Veoma jednostavno se hranim. Pazim na strukturu povrća, meso koje jako volim mora da bude bez antibiotika i hormona, sve mora da bude organsko. U Baču, gde sam rođena, još uvek postoje domaće patke i pilići, pa ukus bude kao nekada.
Teško mi je da nađem domaći paradajz, ali u Selenči ga gaji jedna gospođa, kao i batat. Nekad odem kod nje da se snabdem. Volim da osetim miris prirode.
View this post on Instagram
■ Da li svoj, izrazito zdrav način ishrane, prekršiš kad dođeš u Bač?
▪ Naravno, kao i svi. Volim domaće kiflice, koje me uvek podsete na one koje je pravila moja mama. Mislim da je spremala i najbolje krofne. Imamo štrudle, gomboce, a na šnenoklama sam odrasla. Pravila sam ih svojoj deci, da bih sačuvala tradiciju.
■ Većina ljudi će kad dođe u Italiju pojesti picu, tiramisu i sladoled. Da li jedeš to?
▪ Moj maestro, koji sada ima osamdeset pet godina, kaže: „Sve možeš da jedeš, ako pojedeš pola“. Pica je velika nauka. Moj prijatelj Franko Pepe je najbolji pica majstor na svetu. Kad je on pravi možeš deset da pojedeš i nećeš se naduti, a nekad mi se desi da pojedem parčence i budem kao lopta. Sve zavisi od testa.
Tiramisu je jedan od mojih omiljenih slatkiša u Italiji. Bitno je dozirati šećer, napraviti pasterizaciju žumanceta, jer više ne možemo da koristimo sveže kao nekada. Jedan tiramisu nedeljno nam neće naškoditi.
Zanatski sladoled ima znatno manje kalorija od industrijskog, a i on je velika nauka.
