“Tasteatlas“, globalni gastro vodič koji neki nazivaju enciklopedijom ukusa, objavio je listu 100 najboljih deserta za 2026. godinu. Neki nama dobro poznati slatkiši nisu u prvih deset, pa ni dvadeset, već je tiramisu na 28. mestu, krem brule na 41, belgijski vafli na 43, medovik na 51, brauni 96…
Kad sam se zapitala kako je to moguće sveznajući AI mi je objasnio da Tasteatlas ima kompleksan sistem ocenjivanja, koji se zasniva na glasovima publike, ali uz stroge filtere kako bi se osigurala autentičnost. Nema botova, a sistem prepoznaje i lokalpatriotsko glasanje.
View this post on Instagram
Taj i takav sistem nam je dao priliku da upoznamo (i zavolimo) neke sasvim nove poslastice, a pošto bi priča o svakoj od njih sto bila pravi maraton, zadržaću se na prvih petnaest. Naravno, prethodno se mora pomenuti da su naše knedle sa šljivama iliti gomboce na 56. mestu.
1. Antakya künefesi (Turska)
Tradicionalna turska poslastica, koja je nastalo još u Osmanskom carstvu, potiče iz grada Antakye, a čine ga kadaif, neslani sir i šećerni preliv.
View this post on Instagram
2. Sladoled od “ugrušane pavlake”
Naziv ne zvuči atraktivno, ali ne treba sumnjati da je ukusom zaslužio vicešampionsko mesto. Pravi se od punomasnog mleka iz Kornvola, jaja i “ugrušane pavlake”, koja sladoledu daje jedinstven ukus i teksturu.
3. Sladoled od pistaća
Naravno, ovaj desert koji kombinuje pastu od pistaća i klasičnu bazu za sladoled, brani boje Italije. Ponekad mu se dodaju izdrobljeni i tostirani pistaći. Smatra se da su najbolji oni koji se gaje u sicilijanskom gradiću Bronte.
View this post on Instagram
4. Štrudla (Trentino-Alto Adige)
Štrudla sigurno nije klasičan italijanski kolač, ali je ova regija poznata upravo po njima. Uzgred, kad se kod nas pomene štrudla pomisli se na drugačiji kolač, ali nećemo da “smaramo”. Draž ovoj italijanskoj štrudli daju poput papira tanke kore, koje krckaju dok se kolač seče. Fil može biti od raznog voća, ali budući da u ovom delu Italije uspevaju jabuke Zlatni delišes, najčešće se koriste upravo one. Tradicionalan fil, osim jabuka, podrazumeva i suvo grožđe, šećer, cimet, pinjole.
View this post on Instagram
5. Baklava iz Gaziantepa
Nije malo onih koji će reći da je Gaziantep gastronomska prestonica Turske. Poznata je po tome što se tu gaje pistaći vrhunskog kvaliteta, čija je berba od sredine leta do septembra, i prave čuvene Antep baklave, sa četrdeset slojeva testa. U gradu postoji više od 500 mesta na kojima
mogu da se kupe baklave.
View this post on Instagram
6. Fistikli sarma
Još jedan turski slatkiš, narpavljen od pistaća, plasirao se među prvih deset. Od klasične baklave se razlikuje po strukturi – umesto da se pistaći raspoređuju između listova testa, pasta napravljena od njih se omota oko jednog lista filo testa. Zbog toga se ova vrsta baklava naziva i fistikli sarma ili fıstıklı dürüm , što znači omotač od pistaća ili rolat od pistaća.
View this post on Instagram
7. Tembleque
Ovaj kremasti puding je jedan od specijaliteta Portorika, a pravi se kuvanjem kokosovog mleka s kukuruznim skrobom i šećerom, a preko smese ide cimet. Krajnji rezultat je blago čvrsti puding s glatkom teksturom nalik kremi, a obično se servira hladan.
View this post on Instagram
8. Crêpes sucrées
Kad govorimo o palačinkama prvo pomislimo na “krep” palačinke, jer je reč o onim tankim i mekim, koje svi volimo. Budući da “sucrées“ na francuskom znači “zašećeren“, ovde je reč o nama dobro poznatoj verziji palačinki.
View this post on Instagram
9. Tinginys Litvanija
Iako je veoma sličan poznatoj italijanskoj čokoladnoj salami, ovaj jednostavni desert koji se ne peče, čiji se naziv prevodi kao “lenština”, smatra se autentičnom litvanskom poslasticom. Priprema se od mešavine izmrvljenog keksa, kakaa, kondenzovanog mleka, putera i šećera, a oblik zavisi od mašte onoga ko ga pravi. Može se obogatiti voćem, orasima, lešnicima ili bademima.
View this post on Instagram
10. Pão de Ló de Ovar
Ovaj kremasti biskivt je postojao još u osamnaestom veku, kada su ga u portugalskim samostanima pravile časne sestre. Najraniji pisani dokaz o njemu datira iz 1781. godine. Tradicionalno se pravi od jaja, šećera i brašna.
View this post on Instagram
11. Kremolada
Kremolada je popularan smrznuti desert iz Perua, za koji se često u šali kaže da ja nastao ukrštanejm smutija i sladoleda. Pravi se tako što se sveža voćna pulpa pomeša sa šećerom i vodom, a onda zamrzne. Može se dodati malo soka od limete ili limuna, kako bi se pojačali prirodni ukusi voća. Verujem da će bar neko, dok ovo bude čitao, pomsiliti – tako se pravi nekad popularni saldoled “Rumenko” :).
View this post on Instagram
12. Kladdkaka
Kad vam kažemo da ovaj kolač zovu i ševdska lepljiva čokoladna torta, jasno vam je koji ukus dominira. Uz kakao ili čokoladu za pripremu se koriste jaja, puter, šećer i brašno. Budući da kolač obiluje čokoladom ili kakaom, obično se posipa tankim slojem šećera u prahu i služi uz kuglu sladoleda ili šlag. Šveđani u ovom desertu obično uživaju tokom fike, tradicionalne pauze za kafu.
View this post on Instagram
13. Pave
Ovaj brazilski slatkiš je veoma sličan tiramisu – ne treba ga peći, služi se hladan, a pravi se od piškota, pavlake, jaja, kondenzovanog mleka i čokolade. U Brazilu svako domaćinstvo ima svoju verziju, pa se mogu naći i recepti za pave s jagodama, ananasom, belom čokoladom, kokosom, kikirikijem…
View this post on Instagram
14. Pržene banane ili plantane
Širom Indonezije, od uličnih štandova do restorana, mogu se naći banane pržene u plitkom ulju. Veoma često se komadi banana prethodno umaču u testo koje podseća na smesu za palačinke. Mogu se posuti šećerom u prahu i cimetom, preliti čokoladom ili služiti uz džemove i sladoled. Sličan slatkiš naći ćemo i u Singapuru, Maleziji, Baliju, Filipinima…
View this post on Instagram
15. Carlota de limón
Ovaj meksički desert koji nije potrebno peći, a odlično osvežava, čine naizmenični slojevi izmrvljenog keksa i krema napravljenog od soka limete i mleka. Zamrzava se do tačke kada je vrlo slična sladoledu. Tradicionalno se pravi tokom uskršnje i božićne sezone.
View this post on Instagram
