Postoji mnogo tema o kojima se sa Slobom Stefanovićem može pričati dugo i lepo, ali tri su mu omiljene. Nezaobilazna je gluma, njegovo Pozorište na Terazijama, značajne uloge u kultnim mjuziklima “Fantom iz opere“, “Flešdens“, “Mama mia“, “Balkan expres“… Druga tema je gastronomija, jer kako je zaobići kad Sloba na profilu @gastroglumac ima više od 250.000 pratilaca.
Podjednako je zadovoljstvo slušati njegove priče s putovanja, a ima ih bezbroj, jer je odavno obišao “pola sveta“. Danas razgovaramo o jelima koja je probao širom sveta, ali i onima uz koje je odrastao u rodnom Veterniku.
View this post on Instagram
■ Na kom putovanju si prvi put probao nešto neobično?
– To je bilo pre petnaestak godina, kad sam krenuo na svoja velika putovanja. Tada sam obišao Vijetnam, Tajland i Kambodžu, a zaljubio sam se u tajlandski “sticky rice“ sa mangom. Jeo sam “na tone“ tog lepljivog pirinča.
■ Najegzotičnija hrana koju si okusio?
– Skakavci, zmije, žabe, kornjača, krokodil, riba slon, meso noja i impale…
■ Sudeći po onome što sam pročitala u tvojim intervjuima, kornjača je nešto najodvratnije što si probao. Šta je na drugom mestu?
– Skakavci – masni su, tvrdi, osećaš im nožice pod jezikom, kad im vidiš oči nije ti dobro. Probao sam ih i rekao – ovo nije za mene.
■ Da li si za neku hranu pre probanja rekao – ovo nije za mene?
– U Kambodži, u Pnom Penu, dan posle kornjače ponovo sam hteo da probam nešto čudno. Naleteo sam na restoran gde su se mogli pojesti ovčiji penis i kozija vulva. Hteo sam čak i to da probam, ali su mi svi iz grupe rekli – nemoj ni slučajno, ponovo ćeš ostati gladan kao juče.
Stvarno, ko može da jede ovčiji penis i koziju vulvu? 😀 Kad smo kod odvratne hrane, moram da pomenem durian, najsmrdljivije voće na svetu, koje ne sme da se unese u avion. Stavio sam ga u usta i istog trenutka ispljunuo. Odvratniji mi je čak i od skakavaca.
■ A, šta te je oduševilo?
– Korejski roštilj mi je nova opsesija. Sedneš za sto, ispred tebe su posude pune žara, iznad su veliki aspiratori koji odvode dim. Dobiješ tanko isečeno meso, koje sam griluješ. Jako je zanimljivo, a pogotovo je zabavno ako imaš društvo. Meso se ispeče za pet minuta, neverovatno je ukusno, a uz njega idu listovi salate, neki njihovi sosevi ili dajkon rotkve.
View this post on Instagram
U Japanu mi se jako dopao njihov čuveni okonomijaki, za koji se može reći da je na specifičan način spremljena palačinka. Jeo sam je s morskim plodovima. Ne postoji jelo za koje bih mogao reći da je najlepše na svetu, jer gde god odeš nađeš nešto sjajno.
■ Šta, vezano za ishranu, donosiš s putovanja?
– Gde god da odem, svejedno da li u Bosnu ili Kambodžu, doneću kuvar iz te zemlje. On me, kasnije, podseti šta sam tu jeo, a na unutrašnjosti korica napišem datum i u kojim mestima sam bio.
■ Da li za @gastroglumac spremaš hranu po receptima iz tih kuvara?
– Retko, jer sam primetio da naši ljudi jako vole jednostavnu i tradicionalnu hranu. Pokušavao sam da pravim internacionalna jela, ali su imala vrlo mali broj pregleda.
■ Šta od “regionalne hrane“ najviše voliš?
– Pite, što bi u Bosni rekli sirnice, sa ručno rađenim korama i mamin “bećar“ paprikaš, koji stalno pominjem. Obožavam sve što je sa sirom – gibanice, proju, kiflice…
■ Koji sir najviše voliš?
– Volim stare, zrele sireve uz čašu dobrog vina, a zrnasti sir bih mogao da jedem svakog dana, od ujutru do uveče. Niskokaloričan je, sadrži mnogo proteina, ali kod nas ne može da se lako nađe. Jako volim i pravi grčki jogurt ili sir urdu.
■ Kolači tvog detinjstva?
– “Nasuvo“ s makom i orasima. Možda to nisu kolači u klasičnom smislu, ali ja sam ih tako doživljavao. Kolačem bih, čak, nazvao i kombinaciju – ’leba i masti, aleve paprike, soli i luka.
■ Ti si generacija koja to, sigurno, nije jela zato što ničeg drugog nije bilo.
– Nisam morao, ali sam hteo, jer sam to obožavao. 😀 Ja sam sa sela, iz Veternika, koji se sada smatra prigradskim naseljem. Moji su, u to vreme, za 29. novembar pravili svinjokolj. Imali smo sve domaće, pa i mast. Kad je staviš na vruć ’lebac iz pekare “Vojvodina“, pa dodaš papriku i crni luk… Većina ljudi ga ne stavlja, ali on ti tako otvori apetit, da možeš sam da pojedeš celu veknu.
■ Gde si probao najbolji hleb?
– Sada ne jedem hleb, ali volim dobra peciva. Obožavam kroasane, pa kad god odem u Pariz moj doručak su kroasani i espreso. Danska peciva su poznata, a ja sam neka veoma lepa jeo u Kopenhagenu.
View this post on Instagram
■ Oni, koji nisu iz Vojvodine, verovatno ne znaju da kad kažeš “nasuvo“ misliš na domaće rezance s makom i orasima. Šta si još voleo, a spada u kategoriju – slatko?
– Obožavao sam i krofne i mekike. Baba mi ih je stalno pravila, kao i palačinke. Kad dolaze gosti onda su morale da se naprave i vanilice i torte, ali su u to vreme bile “margarinke“.
■ Koje jelo je imalo toliko pregleda da nisi mogao da veruješ?
– Najbolje prolaze slatkiši, a naročito ako su kremasti i podsećaju na ukuse detinjstva. Veoma su popularni recepti u kojima pominjem velike brendove, poput “nutele“, “plazme“, “fererro“, “rafaelo“… Ljudi ih doživljavaju kao nešto dobro, pa automatski gledaju ceo recept. Oni uvek imaju jako velik rič, a u poslednje vreme na odličan prijem nailaze i zdrave stvari. Recept za “zlatno mleko“ ima više od tri miliona pregleda.
■ Šta je “zlatno mleko“?
Mleko koje je antiinflamatorno i podiže imunitet, jer u njemu ima kurkume, đumbira, cimeta i bibera.
View this post on Instagram
