Kada sam se dogovorila za razgovor sa dr Irenom Đorđević, specijalistom psihijatrije i psihoterapeutkinjom, želela sam da pričamo o fizičkim simptomima burnouta. Međutim, ubrzo smo temu proširile do te mere, da je “šta boli kad boli duša” pravi naslov za ovu priču. Na samom početku Irena je naglasila da se može reći da burnout nije rezultat našeg prekomernog rada, već nemanja dovoljno sadržaja izvan rada. Zapravo, problem je što nismo imali balans. Sve se svelo na rad, a onda je i taj rad postao loš ili lošiji nego pre.
Burnout nam se desi kada naša psiha dugo zlostavlja naše telo
Kad govorimo o burnoutu fokusirani smo na to da smo se iscrpljivali na poslu, da je došlo do zamora materijala i da više ne možemo da funkcionišemo ni na poslu, ni u drugim aspektima života. Međutim, da nešto nije u redu primetimo tek kada počnu da opadaju rezultati na poslu. Sve dotle ne reagujemo, mada smo prethodno zakazali u mnogim segmentima života. Zapravo, posao je početak i kraj te priče.
Znaci za uzbunu
Mi uglavnom pomislimo da smo u burnoutu kad na poslu, koji nas je ranije toliko radovao i ispunjavao, više ne postižemo dobre rezultate, nismo skoncentrisatni, razdražljivi smo, nezadovoljni… Često razvijamo simptome depresivnsoti ili anksioznosti – tužni smo, bezvoljni, ne spavamo dobro, nemamo volje i snage, gubimo libido, nemamo želju da se susrećemo s drugim ljudima… Kada se zapitamo odakle nam sve to, dođemo do burnouta.
Psiha mora da progovori
Sigurno je da psiha mora da “progovori”, samo je pitanje da li će to uraditi kroz psihološki simptom poput npr. paničnog napada ili će se pojaviti reakcija tela, koja će biti vapaj naše psihe da obratimo pažnju na sebe. Kada pisha “govori” kroz telesne simptome oni su realni, a ne umišljeni. Ljudi su skloni da nipodaštavaju probleme psihogenog porekla, pa zato ljudi koji se s njima suočavaju neretko čuju “ma, daj, to je slabost”. Istina je da je toj osobi često mnogo teže nego kad je uzročnik problema isključivo telesni.
View this post on Instagram
KAD PSIHA GOVORI DEŠAVAJU SE…
Glavobolje, hipertenzija, gastritis…
Najčešće se javljaju glavobolje, hipertenzija, aritmije, gastritis, napetost musculature koja stvara ukočensot i bol, problemi sa kožom, nepravilan rad štitaste žlezde, poremećaj hormonske ravnoteže i funkcije, različiti upalni procesi, povišenje telesne temperature… Nema organa koji ne može da bude ugrožen poremećajima vezanim za psihu. Svaka bolest, u širem smislu, može biti shvaćena kao psihosomatska.
Pad imuniteta
Hronične stresogene situacije dovode do hroničnog stresa kao adaptacije. Tada dolazi do pada nivoa kortizola, koji direktno utiče na imunitet, tako da je u perspektivi moguće slabljenje imuniteta.
View this post on Instagram
Uticaj hormona
Hormoni uključuju regulaciju i psihičkih i drugih funkcija u organizmu, a budući da su uzajamno povezani i iscrpljeni, jasno je zašto je nemoguće odvojiti jedno od drugog.
Naše raspoloženje, volju, razmišljanje, pažnju – uređuju hormoni, kao i sve druge funkcije organizma. Serotonin, noredranilan, dopamin – jesu hormoni, koji učestvuju u organizaciji naše psihe, ali oni se zovu neurotransmiseri, a ne hormoni, jer se stvaraju na mestu na kom deluju. S druge strane, imamo hormone se stvaraju na jednom mestu u organizmu, a deluju na drugom.
Oni su uzajamno povezani i isprepletani. Različiti poremećaji na psihičkom planu se odražavaju i na balans hormona, koji određuju druge funkcije u našem telu. Zato nije čudo da neko kaže da “na nervnoj bazi” ima odliv, da je menstrualni ciklus skraćen ili preskočen, ili da su se javile tahikardije, opada kosa, promena apetita, spavanja…
Mali ili veliki stres?
Svako od nas ima drugačiji kapacitet za adaptaciju na stresogene situacije, a koliki će on biti zavisi od genetskih predispozicija, biološke datosti, vaspitanja i funkcionisanja, ali nikome nije neograničen.
Moramo uzeti u obzir da različiti ljudi različito reaguju na stresogene situacije. Istu situaciju će neko okarakterisati kao mali stres, a neko kao veoma velik. Zato ne možemo da nekome kažemo “ne drami, nije to ništa, ja bih ovako”. Umesto da polazimo od sebe, treba da sagledamo šta, tačno, za neku osobu znači situacija u kojoj se nalazi.
