Avgust donosi visoke temperature, ali i veći rizik od zdravstvenih tegoba koje ne bi trebalo ignorisati. Malaksalost, glavobolja ili pad energije često se pripisuju “običnom letnjem umoru“, međutim, u pojedinim situacijama mogu biti znak da organizam više ne uspeva da se izbori sa vrućinom.
Posebno su ugroženi stariji, hronični bolesnici, trudnice i deca, ali posledice visokih temperatura mogu da osete i potpuno zdrave osobe.
Kako vrućina utiče na organizam, kada je dovoljno da se rashladimo i odmorimo, a kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć, objašnjava dr Tijana Petrović, specijalista interne medicine iz MediGroup-a.
View this post on Instagram
Šta se dešava u organizmu kada smo izloženi visokim temperaturama?
– Visoke spoljne temperature i povećana vlažnost vazduha, kojima smo često izloženi tokom leta, mogu značajno da utiču na zdravlje. Organizam tada pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu, između 36,5 i 37 stepeni, pa dolazi do širenja krvnih sudova, pojačanog protoka krvi kroz kožu, intenzivnijeg znojenja i gubitka tečnosti i elektrolita, objašnjava dr Petrović.
Kako dodaje, upravo zbog toga može doći do pada krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, dehidratacije i dodatnog opterećenja kardiovaskularnog sistema.
Kod osoba koje imaju bolesti srca mogu da se pogoršaju anginozne tegobe, simptomi srčane slabosti i poremećaji srčanog ritma, dok se kod plućnih bolesnika često pojačavaju otežano disanje i zamaranje.
Kada letnja malaksalost više nije bezazlena?
Umor, slabost i manjak koncentracije tokom vrelih dana nisu neuobičajeni. Ipak, postoje simptomi koje ne bi trebalo zanemariti.
– Ukoliko se tokom ili nakon izlaganja toploti jave jaka glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, izražena malaksalost ili grčevi u mišićima, potrebno je obratiti pažnju. Takođe, ako se pojave bolovi u grudima ili otežano disanje, neophodno je javiti se lekaru, upozorava dr Petrović.
Poseban oprez potreban je ukoliko postoji sumnja na toplotni udar.
– Toplotni udar je životno ugrožavajuće stanje koje prati telesna temperatura viša od 40 stepeni i zahteva hitnu medicinsku pomoć, naglašava doktorka.
View this post on Instagram
Ko je najugroženiji tokom letnjih vrućina?
Visoke temperature najteže podnose deca, trudnice i starije osobe, ali i ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, plućnih oboljenja, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Pod povećanim rizikom nalaze se i osobe koje rade na otvorenom, kao i svi koji veći deo dana provode u zagrejanim prostorijama bez adekvatnog rashlađivanja.
Kako razlikovati običan umor od ozbiljnijeg problema?
Jedna od najčešćih dilema tokom leta jeste kada su tegobe prolazne, a kada predstavljaju razlog za zabrinutost.
– Ako se simptomi povuku u roku od pola sata do sat vremena nakon što se rashladimo, najverovatnije je reč o običnoj iscrpljenosti izazvanoj vrućinom. Međutim, ukoliko se jave povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, poremećaj svesti ili promene u znojenju, treba posumnjati na toplotnu iscrpljenost ili toplotni udar, ističe dr Petrović.
Kako se zaštititi tokom najtoplijih dana?
Kada temperature dostignu vrhunac, savetuje se izbegavanje boravka napolju između 10 i 17 časova, kao i direktnog izlaganja suncu.
Važno je redovno unositi dovoljno tečnosti, jesti češće i laganije obroke, nositi svetlu garderobu od prirodnih materijala i zaštititi glavu šeširom ili kačketom.
Prostorije u kojima boravimo trebalo bi rashlađivati, a kada god je moguće organizam dodatno osvežiti tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
Kada je vreme da se javite lekaru?
Letnja iscrpljenost nije neuobičajena, ali simptome poput bola u grudima, otežanog disanja, visoke temperature, vrtoglavice, povraćanja ili poremećaja svesti ne treba pripisivati isključivo vrućini.
Ako se tegobe ne povuku nakon odmora i rashlađivanja ili se pogoršavaju, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.
